UA-86401432-1
Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

ПОЖАРЕВАЦ


 ул. Јована Шербановића 14

12000 Пожаревац

Србија


ПИБ: 101524176

Матични бр.: 07160259

Регистарски бр.: 6169000411

Шифра делатности: 86.90


В.Д: директора:

др Ана Јовановић, специјалиста микробиологије са паразитологијом


ТЕЛЕФОНИ:

Централа: 012 222-568

                     012 223-153

Директор:  012 222-682

Факс.           012 220-913

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ  >>


 E-mail: zavodpo0311@mts.rs


ЛАБОРАТОРИЈЕ


ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА


САВЕТОВАЛИШТА


Мерење полена 2019. >>

Стручни испити >>

ДДД услуге >>

Санитарни прегледи >>

Вакцинације >>  


 

Приватна здравствена

пракса >>

 


Упитник о задовољству корисника наших услуга >>

 


 

Корисни линкови - здравствене  установе >>

 


Статистичке анализе >>

 


 

Финансијски извештаји  >>    

  • Дневни финансијски извештај  >>

 


Претрага сајта ...


 Прогноза времена за Пожаревац

 


 

 

Меланом - тумор коже, како га препознати?

 

 

Меланом је злоћудни, малигни тумор пигментних ћелија коже. Најчешћа је болест коже која може довести до смрти. Може се наћи на слузокожи, мрежњачи ока, нервном систему, ректуму. Један је од тумора са највећом експанзијом у последње време.

Углавном се среће код белаца, док је код Црнаца и Азијата доста редак. Чешће обољевају жене него мушкарци. Јављају се у сваком узрасту, ређе код мале деце.

Нажалост, статистички подаци показују да у последњих 50 година меланом има тенденцију раста - 11. најчешћи малигни тумор како у оболевању, тако и умирању код особа оба пола. У нашој земљи годишње оболи око 634, а умре 195 особа ( према подацима из 2015.). Од тога само 20 одсто је откривено у раној фази.

 

- Узроци настанка, фактори ризика и лечење

Основни и најзначајнији фактор који доводи до меланома је УВ зрачење, пигментација, односно, тип коже. Код особа светлог тена, ризик за настајање меланома је највећи, то су особе типа коже I -зеленкасте очи, црвенкаста коса, светло бела боја кожа. Особе типа коже II су особе са светлом бојом коже, плавих очију и плаве косе.

Током година живота код 40 до 50 одсто људи настају промене на кожи. Тако да особе старије од 65 година имају барем једну преканцерозу коже. Управо се у том периоду најчешће дијагностикује меланом. Међутим, последњих деценија старосна граница је значајно промењена. У жељи да константно имају таман тен, млађе генерације своју кожу у летњим месецима неконтролисано излажу сунчевим зрацима, док у току зиме редовно користе соларијум. Тако да се меланом по учесталости јавља на другом месту код особа између 15. и 29. године, а прво место заузима међу људима од 25. до 29. године. Код мушкараца најчешће захвата леђа, док код жена предео око ногу.

Едукација о младежима је неопходна да би свако могао да препозна потенцијални рак коже, меланом. Подизањем свести о опасностима меланома и других врста рака коже је веома важна, Почев од лекара опште праксе, осталих здравствених радника, физиотерапеута, али и фризера, козметичара, запослених у велнес центрима, који су у идеалној ситуацији да идентификују промене на кожи и препоруче особама, које су под ризиком, консултативни преглед код лекара.

Рак коже је прилично лако уочити, јер је видљив голим оком, а рано откривена болест је у великом броју случајева – излечива. Уколико се открије на време, уз адекватну терапију и лечење, прогнозе су углавном позитивне. Методе за лечење рака коже утврђује лекар на основу стадијума болести, старости и општег здравственог стања оболелог, као и о коме се типу меланома ради. Стандардне методе су углавном хирушке интервенције, док се у тежим стадијумима болести примењује хемотерапија и имунотерапија.

 

 

- Мере превенције за општу популацију у Србији

  • Потпуна забрана употребе соларијума.
  • Избегавати непотребно излагање коже сунчевим зрацима од 10 до 17 часова у летњем периоду, од јуна до октобра ( и током облачних дана). Посебан опрез је потребан током боравка у близини водених површина, на песку, и зими на снегу, јер се УВ зраци одбијају од њих и интевизирају, што појачава штетан ефекат.
  • Употреба препарата са високим фактором заштите коже, заштитне одеће, наочара, шешира.
  • Самопреглед коже је неопходан једном месечно, као и преглед коже партнера и чланова породице једном месечно.
  • Одлазак код дерматолога једном годишње је неопходан код особа са средњим и високим ризиком од настанка карцинома коже.
  • Неопходна је надокнада витамина Д путем хране и суплемената, код особа којима је саветована ригорозна заштита од сунца.
  • Посебан опрез потребан је код деце с великим бројем младежа, пегама или позитивном породичном анамнезом за меланом. Неопходно је користити креме са заштитним фактором против сунца ( engl.sun protection factor, SPF >30) на којима мора да буде назначено да обрзбеђује и заштиту од УВ зрака, да су водоотпорне, и да не садрже супстанце оксибензон и октокрилен, посебно за децу с атопијском конституцијом.
  •  За заштиту деце млађе од шест месеци савет је да се избегава сунце, да се користи заштитна одећа од лаких, али густо тканих материјала, наношење антисоларних кремова само када је то неопходно, и то искључиво на зоне које нису заштићене одећом или капом.