UA-86401432-1
Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

ПОЖАРЕВАЦ


 ул. Јована Шербановића 14

12000 Пожаревац

Србија


ПИБ: 101524176

Матични бр.: 07160259

Регистарски бр.: 6169000411

Шифра делатности: 86.90


В.Д: директора:

др Ана Јовановић, специјалиста микробиологије са паразитологијом


ТЕЛЕФОНИ:

Централа: 012 522-568, 523-153

Директор:  012 522-682

Факс.         012 520-913

ОСТАЛИ ТЕЛЕФОНИ  >>


 E-mail: zavodpo0311@mts.rs



 

 


 

ОБИМ АКРЕДИТАЦИЈЕ >>


 детаљније >>


 


ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА


Мерење полена 2024. >>

ДДД услуге >>

Санитарни прегледи >>

Вакцинације >>  


 

Огласи и конкурси >>

 


Приватна здравствена

пракса >>


Упитник о задовољству корисника наших услуга >>

 


 

Корисни линкови - здравствене  установе >>

 


Статистичке анализе >>

 


  • Дневни финансијски извештај  >> 
  • Финансијски планови и извештаји  >>   

  • ИНФОРМАТОР О РАДУ  >> 
  • Правилник о поступку унутрашњег узбуњивања код послодавца  >> 
  • План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности >> 

Претрага сајта ...


 Упознајте Пожаревац!

 


 

 

 

Светски дан борбе против Хепатитиса, 28. јул 2020. године

 

 

    Од 2010. године Светска здравствена организација (СЗО) је установила обележавање 28. jула, као дан борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б.

    Циљ обележавања поменутог датума је елиминација хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује око 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом „За свет без хепатитиса”, са циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус.

    У Републици Србији вирусни хепатитиси чине 5% свих пријављених заразних болести. Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. У односу на акутне вирусне хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.

    У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б.

    Хепатитис Б и Ц се не добијају социјалним контактом са оболелим (руковањем, нити ако радимо или дружимо са таквом особом). Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно употребом већ коришћених/заражених игала и шприцева, незаштићеним сексуалним односом, као и током порођаја са мајке на дете.

    Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и са мајке на дете. Због тога је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, лица којима се планира хируршка интервенција, жена у оквиру припреме за порођај.

    Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је од 45 до 180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични, односно може имати блаже симптоме или теже који се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (HbsAg) и више врста антитела (анти HBs, укупни анти-HBc, анти HBcIgM и анти HBe). Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.

    Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта износи 4 до 6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти HCV антитела 7 до 8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање PCR методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

    Код највећег броја оболелих од акутног и хроничног хепатитиса Б и Ц у претходном периоду начин преношења узрочника је остао непознат, или су у питању незаштићени сексуални однос, коришћење нестерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, медицинске интервениције, тетоважа и пирсинг.

    Хепатитис А је уз хепатитис Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат као заразна жутица и вирус се налази у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Због тога, за хепатитис А најважнија мера превенције je хигијена. Инкубација, односно време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желудцу и испод десног ребарног лука, мучнина, повраћање, промена боје урина, промена боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-HAV IgM антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

    Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. Узимајући у обзир природан ток болести који у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција.

    Основне мере су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, присинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др.) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.

    Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини.