UA-86401432-1
Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

ПОЖАРЕВАЦ


 ул. Јована Шербановића 14

12000 Пожаревац

Србија


ПИБ: 101524176

Матични бр.: 07160259

Регистарски бр.: 6169000411

Шифра делатности: 86.90


В.Д: директора:

др Ана Јовановић, специјалиста микробиологије са паразитологијом


ТЕЛЕФОНИ:

Централа: 012 222-568, 223-153

Директор:  012 222-682

Факс.        012 220-913

ОСТАЛИ ТЕЛЕФОНИ  >>


 E-mail: zavodpo0311@mts.rs



 

 


 

ОБИМ АКРЕДИТАЦИЈЕ >>



ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА


САВЕТОВАЛИШТА


Мерење полена 2021. >>

ДДД услуге >>

Санитарни прегледи >>

Вакцинације >>  


 

Огласи и конкурси >>

 


Приватна здравствена

пракса >>


Упитник о задовољству корисника наших услуга >>

 


 

Корисни линкови - здравствене  установе >>

 


Статистичке анализе >>

 


 

Финансијски извештаји  >>    

  • Дневни финансијски извештај  >>

 


 

Правилник о поступку

унутрашњег узбуњивања

код послодавца  >>

 


Претрага сајта ...


 Прогноза времена за Пожаревац

 


 

 

Светски дан борбе против хепатитиса

28. јул 2021. године

 

 

    Од 2010. године, у преко 180 земаља света, 28. јула обележава се Светски дан борбе против Хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга, који је открио вирус Хепатитиса Б.

 

 

    Циљ обележавања овог датума је повећање свести о вирусним хепатитисима, упали јетре која узрокује низ здравствених проблема, укључујући и карцином јетре. И поред пандемије COVID-19, како у свету тако и код нас, неопходно је обратити пажњу и на вирусне хепатитисе Б и Ц.

    Према подацима СЗО, у свету живи преко 320 милиона људи са неким обликом хроничног хепатитиса. Ове инфекције се по учесталости налазе на другом месту међу свим заразним болестима (иза туберкулозе).

    У мају 2016. године, СЗО је усвојила Стратегију глобалног здравственог сектора за вирусне хепатитисе, у циљу елиминације вирусних хепатитиса као јавноздравственог проблема до 2030. године (90% смањење инциденције и 65% смањење смртности). Елиминација вирусног хепатитиса као јавноздравственог проблема захтева да 90% оних који су инфицирани буду дијагностиковани, а да 80% оних који су дијагностиковани добију адекватну терапију.

    Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батутˮ у нашој земљи годишње се пријави око 5% случејева Хепатитиса у односу на укупан број пријављених заразних болести.

    Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. У односу на акутне вирусне хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.

    У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б. Са друге стране региструје се тренд пораста стопа новодијагностикованих хроничних случајева вирусних хепатитиса Б и Ц.

    Хепатитис Б и Ц се не добијају социјалним контактом са оболелим (руковањем, нити ако радимо или дружимо са таквом особом). Највећи ризик за преношење вируса хепатитиса Б и Ц, представља контакт са крвљу инфициране особе, мада се вирус налази и у другим телесним течностима. Свака особа може да се инфицира, али ипак постоје особе које су под повећаним ризиком услед: размене нестерилног прибора за ињектирање дрога, медицинских и стоматолошких интервенција обављених неадекватно стерилисаним или нестерилисаним инструментима за вишекратну употребу, тетоважа и пирсинга и одређених козметичких услуга урађених нестерилним прибором, размене прибора за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе...), сексуалних односа без заштите.

    Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и са мајке на дете. Због тога је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, лица којима се планира хируршка интервенција, жена у оквиру припреме за порођај. Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је од 45 до 180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични, односно може имати блаже симптоме или теже који се на крају развијају у цирозу јетре.

    Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта износи 4 до 6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти HCV антитела 7 до 8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање PCR методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

    Хепатитис А је уз хепатитис Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат као заразна жутица и вирус се налази у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Због тога, за хепатитис А најважнија мера превенције je хигијена. Инкубација, односно време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желудцу и испод десног ребарног лука, мучнина, повраћање, промена боје урина, промена боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-HAV IgM антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

    Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини.