Европска недеља тестирања на ХИВ и Хепатитис, од 14.  до 21. маја 2021. године

и Светски дан борбе против сиде, 1. децембар 2021. године

    Светски дан борбе против сиде обележава се 1. децембра сваке године од 1988. године, са циљем да скрене пажњу јавности о пандемији узрокованом ХИВ-ом као главном јавноздравственом изазову, која је до краја 2020. године, према проценама УНАИДС-а, однела више од  36 милиона живота од како се појавила у САД 1981. године.

    Поводом обележавања овогодишњег Светског АИДС дана, заједнички програм Уједињених нација за ХИВ и АИДС (УНАИДС) је окончање неједнакости које покрећу АИДС и друге пандемије широм света. Као и многи други здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије заразне болести COVID-19, узроковане новим корона вирусом.

    У 2015. години све земље су се обавезале да ће смањити неједнакост унутар и између земаља у оквиру Циљева одрживог развоја. Глобална стратегија за борбу против АИДС-а за период од 2021. до 2026. године, и Политичка декларација о АИДС-у које су усвојене 2021. године, на састанку на високом нивоу Уједињених нација о АИДС-у, у својој основи имају за циљ окончање неједнакости.

    Важно је нагласити да са већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних ХИВ-ом, укључујући и опортунистичке инфекције, ХИВ инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са ХИВ-ом да воде дуг, продуктиван и здрав живот.

    Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе. Међутим ефикасни антиретровирусни лекови могу да контролишу умножавање вируса и да спрече даље преношење ХИВ-а на друге особе.

    Особе које живе са ХИВ-ом имају теже исходе од COVID-19 у односу на особе које нису инфициране ХИВ-ом, а према доступним подацима средином 2021. године, већини особа које живе са ХИВ-ом у свету нису биле доступне вакцине против COVID-19. Затварање и друге рестриктивне мере уведене због пандемије заразне болести COVID-19 утицале су негативно на тестирање на ХИВ и у многим земљама су довеле до пада броја дијагностикованих случајева ХИВ инфекције и упућивања на лечење.

    Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ, од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 20. новембром 2021. године, у Републици Србији су регистроване 4317 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2104 особе оболеле од АИДС-а, док је 1179 особа инфицираних ХИВ-ом умрло од АИДС-а, а још 136 инфицираних ХИВ-ом је умрло од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом.

    На територији Браничевског и Подунавског округа у периоду од 1987. године (када је регистрован први случај), до 29.11.2021. године, регистровано је укупно 123 оболелих (54 лица у Браничевском и 69 лица у Подунавском округу). Укупан број преминулих на територији Браничевског округа износи 34 лица а на територији Подунавског округа преминуло је 2/3 оболелих.

    У току 2021. године оболела су 4 лица (2 лица у Браничевском и 2 лица у Подунавском округу). Укупан број умрлих у 2021. години је 1 лице (општина Пожаревац).

    Добровоњно, поверљиво и бесплатно тестирање на ХИВ уз саветовање пре и после тестирања, треба да буде доступно на различитим местима, како у здравственим установама, тако и ван здравствених установа у заједници или током спровођења превентивних активности у популацијама под повећаним ризиком за ХИВ, уз употребу брзих тестова за скрининг на ХИВ.

    Повећање обима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа ће смањити умирање, а спречиће и преношење инфекције на друге особе, те ће се на тај начин смањити и економско оптерећење у систему здравствене заштите.

    Едукација и подизање свести су кључне активности које имају за циљ повећање обима тестирања на ХИВ и вирусне хепатитисе у систему здравствене заштите, тј. спровођење стратегија за тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе у складу са дефинисаним потребама и могућностима.