UA-86401432-1
Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

ПОЖАРЕВАЦ


 ул. Јована Шербановића 14

12000 Пожаревац

Србија


ПИБ: 101524176

Матични бр.: 07160259

Регистарски бр.: 6169000411

Шифра делатности: 86.90


В.Д: директора:

др Ана Јовановић, специјалиста микробиологије са паразитологијом


ТЕЛЕФОНИ:

Централа: 012 522-568, 523-153

Директор:  012 522-682

Факс.         012 520-913

ОСТАЛИ ТЕЛЕФОНИ  >>


 E-mail: zavodpo0311@mts.rs



 

 


 

ОБИМ АКРЕДИТАЦИЈЕ >>



ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА


САВЕТОВАЛИШТА


Мерење полена 2022. >>

ДДД услуге >>

Санитарни прегледи >>

Вакцинације >>  


 

Огласи и конкурси >>

 


Приватна здравствена

пракса >>


Упитник о задовољству корисника наших услуга >>

 


 

Корисни линкови - здравствене  установе >>

 


Статистичке анализе >>

 


 

Финансијски планови и

извештаји  >>    

  • Дневни финансијски извештај  >>

 


  • ИНФОРМАТОР О РАДУ  >>

Правилник о поступку

унутрашњег узбуњивања

код послодавца  >>

 


Претрага сајта ...


 Упознајте Пожаревац!

 


 

 

 

Октобар - међународни месец борбе против рака дојке

 

 

Kао Међународни месец борбе против рака дојке, oктобар се обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције, раног откривања и правовременог започињања лечења особа оболелих од карцинома дојке.

Важно је напоменути да, када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева, јер су тада терапијске могућности веће и лечење ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

Рак дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести је имала дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (енг. International Agancy for Research on Cancer - IARC), у свету је, од рака дојке, током 2020. године регистровано више од 2.260.000 новооболелих и скоро 685.000 умрлих жена свих узраста.

У Европи је, у истој години, регистровано више од пола милиона новооболелих и скоро 142.000 умрлих жена од рака дојке.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ, рак дојке представља водећи малигни тумор у оболевању и умирању жена у Србији.

У претходном петогодишњем периоду у просеку сваке године се региструје око 4500 новооболелих жена. У истом периоду, у просеку су од карцинома дојке умрле 1723 жене.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2020. године регистровано је 4368 новооболелих и 1782 умрле жене од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,5 на 100.000, а стопа умирања 20,3 на 100.000 жена.

Исте године (2020. година) број новооболелих жена од рака дојке био је у Браничевском округу 70 а у Подунавском округу 100. Број умрлих жена од рака дојке у Браничевском округу износио је 25 а у Подунавском округу 45.

Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година.

Откривањем рака дојке у раној фази болести знатно се повећава успешност лечења. Правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је значајно унапредити здравствено стање и квалитет живота оболелих жена.

Данас постоје чврсти докази да су најважнији фактори ризика за настанак карцинома дојке поред женског пола, старије животно доба, генетска предиспозиција, дужина репродуктивног периода, број порођаја, године при рођењу првог детета, гојазност, егзогени естрогени, конзумација алкохола, пролиферативне болести дојке, карцином контралатералне дојке или ендометријума, изложеност зрачењу, физичка неактивност и утицај географског поднебља. Неке од ових фактора није могуће мењати, док је на друге могуће утицати. Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, што додатно наглашава да је поред мера примарне превенције од кључног значаја рано откривање рака дојке.

Према критеријумима Националног програма за рано откривање карцинома дојке, циљну популацију у организованом скринингу чине жене узраста од 50 до 69 година. Циклус организованог скрининга траје две године, а скрининг тест је мамографија – рендгенскиснимак дојки. Један од специфичних циљева Националног програма за рано откривање карцинома дојке је подизање свести жена о значају редовних превентивних прегледа ираног откривања рака дојке, као и информисање о значају скрининга.

Завод за јавно здравље Пожаревац је установа чија је приоритетна активност рад на промоцији здравља и превенцији болести, које се базирају на сарадњи са представницима локалних самоуправа и организацији промотивних активности како би допринели да што већи број жена обави превентивни преглед у циљу раног откривања карцинома дојке.