Имунизација становништва против грипа у Републици Србији

у сезони 2019/2020

У Републици Србији, као и претходних година, спроводи се кампања посвећена значају имунизације против грипа са циљем да истакне значај вакцинације као најефикасније специфичне мере примарне превенције. Кампања представља наставак Недеље имунизације у Европском региону, која се сваке године обележава у априлу месецу.

Грип је велики јавноздравствени и социо-економски изазов, имајући у виду да годишње преко 100 милиона људи оболи на глобалном ниву од којих 250–650 хиљада умре од компликација ове болести, доводећи до смањења радне способности и оптерећености здравственог система.

Грип је заразна болест која се преноси са заражене на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.

Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља.

Уобичајени симптоми грипа су:

• повишена телесна температура
• грозница
• малаксалост
• главобоља
• бол у мишићима и зглобовима
• кашаљ
• бол у грлу и
• појачана секреција из носа.

Опште мере превенције грипа обухватају избегавање блиских контакатата са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста и проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора, умерену физичку активност и исхрану богату витаминима.

- Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику код трудница и свих лица старијих од шест месеци живота са: хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), као и код примаоца трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама.

Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешће запаљења плућа). Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Најчешће контраиндикације код ове вакцине су преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупресивне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија.

Вакцинација је безбедна. Нежељене реакције након вакцинације вакцином против грипа су углавном благе и брзо пролазе, за разлику од грипа. Најчешће нежељене реакције су: осетљивост и црвенило на месту давања вакцине које траје 1–2 дана. Код неких лица се јавља главобоља, бол у мишићима, грозница, умор или мучнина.

Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.

Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.