Светски дан хране, 16. октобар 2019. године

Октобар – месец правилне исхране

Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају ФАО данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Кључне чињенице:

• Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
• Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
• Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
• Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
• Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
• Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
• Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

Завод за јавно здравље Пожаревац у сарадњи са свим домовима здравља, основним школама и предшколским установама Браничевског и Подунавског округа сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра као значајног датума у Календару јавног здравља и кампање Октобар - месец правилне исхране.

Планиране активности су:

• Kонкурс за најбољи ликовни и литерарни рад за децу предшколског узраста и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади”;
• Сарадња са предшколским установама, основним школама, локалном заједницом, стручним удружењима, регионалним и локалним медијима;
• Реализација предавања, трибина, изложби на тему правилна исхрана.

Само поштујући основне принципе правилне исхране који подразумевају разноврсност, равномерност и умереност можемо обезбедити телу потребну количину енергије и хранљивих материја за несметано функционисање.