Светски дан борбе против гојазности 4. март 2024. године

„Хајде да разговарамо о гојазности и ...”

Светски дан борбе против гојазности први пут је обележен 4. марта 2020. године. Циљ обележавања овог датума је подизање свести јавности о распрострањености овог проблема, бољег разумевања узрока и последица и позивања на акцију свих сектора који могу да допринесу решавању овог јавноздравственог проблема с обзиром да је гојазност резултат сложене интеракције биолошких, генетских, фактора животне средине и психосоцијалних фактора. Ове године овај дан се обележава под слоганом „Хајде да разговарамо о гојазности и ...”.

Епидемија гојазности један је од најозбиљнијих изазова за здравље становништва у свету. Глобално, гојазност представља узрок више од милион смртних исхода годишње, а процењује се да погађа више особа него пушење, алкохолизам или сиромаштво изискујући високе трошкове здравствене заштите.

Током последње две деценије преваленција гојазности у Европи троструко је повећана.

Прекомерна ухрањеност данас погађа 50% одраслих, док је једна трећина те популације гојазна. Прекомерна ухрањеност и гојазност присутни су и код 20–30% деце и адолесцената у земљама Европе, а драматичан тренд годишњег пораста њихове преваленције и честа удруженост са другим болестима дају епидемији гојазности у овој популационој групи изузетан значај, не само здравствени већ и економски и демографски. Око 60–85% гојазне деце школског претпубертетског узраста остају гојазна и у одраслом добу, што доводи до раније и чешће појаве хроничних незаразних болести (хипертензија – повишен крвни притисак, рана атеросклероза, шећерна болест тип 2), те ендокриних, ортопедских и психосоцијалних поремећаја. Удруженост гојазности и ових обољења у тако раном животном добу проузрокује скраћење очекиване просечне дужине живота, доприноси великом оптерећењу болестима у наредној генерацији и угрожава функционисање система здравствене заштите и осигурања.

Поред последица по физичко здравље које се огледају у низу хроничних незаразних болести, гојазност има и друге значајне последице: гојазне особе су чешће депресивне, имају мање самопоуздања и често су социјално стигматизоване. Значајне су и економске последице гојазности које се огледају у високим и често непропорционалним трошковима здравствене заштите и високом проценту одсуства са посла због боловања као последица здравствених проблема у чијој основи лежи гојазност као узрочни или фактор ризика.

Превенција и лечење гојазности подразумевају мултидисциплинарни приступ здравственог сектора, уз истовремено деловање свих других сектора државе и цивилног друштва у промоцији здравих стилова живота и подизању свести становништва о значају правилне исхране и физичке активности. Националним програмом превенције гојазности код деце и одраслих предвиђене су следеће приоритетне области за акцију до 2025. године: промоција здравља и превенција прекомерне ухрањености и гојазности, реоријентација услуга здравствене заштите ка превенцији и јачање надзора, праћења, евалуације и истраживања.

Једна од најзначајнијих мера превенције јесте едукација у области исхране. У оквиру националних програма промоције и превенције које Завод за јавно здравље Пожаревац спроводи, посебан део чини едукација у вези са принципима правилне исхране и то пре свега у оквиру превентивних програма намењених посебно осетљивим групама. Едукативне активности се реализују у виду предавања и радионица, а промоција правилне исхране саставни је део кампања којима се током године обележавају важни датуми у Календару јавног здравља: у оквиру кампање „Октобар – месец правилне исхране” и обележавањем Светског дана хране 16. октобра, када све едукативне и промотивне активности бивају интензивиране.

Идеална телесна тежина - мит или стварност >>

Истраживање понашања у вези са здрављем школске деце у Србији  >>