Светски дан вода,

22. март 2024. године

Према Календару јавног здравља, 22. марта се обележава Светски дан вода. Светски дан вода установила је Генерална скупштина Уједињених нација о животној средини и развоју (UNCED) у децембру 1992. године, и од 1993. године у свету почиње обележавање тог еколошког датума.

Циљ обележавања је подизање свести јавности да упркос бројним напорима 2,2 милијарде људи на Земљи и даље нема приступ безбедној води за пиће.

Неопходне су активности које ће допринети постизању циља 6 одрживог развоја: вода и санитација за све до 2030. године. Обележавање овогодишњег Светског дана вода има за циљ да повећа свест о значају, користима и изазовима у области вода, као и да негује партнерство, дијалог и удруживање у области управљања слатким водама као јадном од значајних приоритета.

Тема овогодиђњег Светског дана вода је „Вода за мирˮ и посвећена је бризи о слатким водама и одрживости управљања извориштима слатких вода чија угроженост може довести и до сукоба.

Током последњих година у фокусу су, између осталог, климатске промене и њихов утицај на доступност и безбедност воде. Скоро две трећине светске попилације доживљава озбиљну несташицу воде током најмање једног месеца годишње. Подаци Светске здравствене организације указују да око 85% популације у свету живи у сушном делу планете, као и да у многим деловима света расположивост водних ресурса опада. Око 780 милиона људи у свету нема приступ води, а око 2,5 билиона људи нема приступ адекватној санитацији. Такође, око 6 до 8 милиона људи годишње сноси последице од болести насталих услед контаминиране воде.

Климатске промене могу довести до већег колебања појаве и обима падавина, температура ваздуха и одговарајућег повећања температуре воде. Последице су интензивније олујне и обилне кише, поплаве и суше. Ове промене могу угрозити квалитет вода које се користе као изворишта за водоснабдевање: реке, језера, изворе и подземне воде. Промене квалитета воде у извориштима за водоснабдевање под утицајем честих и обилних падавина и поплава могу да закомпликују рад и одржавање водоводних система, производњу воде за пиће, наруше њену здравствену исправност на чесми и доведу до прекида водоснабдевања и несташице воде за пиће. Насупрот томе, суша може негативно утицати на доступне количине воде у извориштима и на чесми, такође, и на њен квалитет и здравствену исправност. Она може довести до концентрисања постојећег загађења, када опадне ниво воде у рекама.

Подаци указују да у свету постоји 276 међудржавних река, а да на територији 148 земаља протиче једна или више од њих. У периоду од 1820. до 2007. Године, у свету је потписано 480 споразума о сарадњи између земаља у области међудржавних река како би се сачували водени ресурси, обезбедила одрживост и заштита животне средине, као и заштита здравља људи. Сарадња у области вода има етичку, социјалну, политичку, институционалну и економску димензију и препознаје се као добар баланс између потреба и приоритета у овој области.

У циљу обезбеђења здравствено исправне воде за пиће из централних (градских) водовода, сеоских водовода и јавних водних објеката, Одељење за хигијену и заштиту животне средине Завода за јавно здравље Пожаревац и територијалне ХЕ службе, врше сталан хигијенско-санитарни надзор водних објеката као и контролу хигијенске исправности воде за пиће и то, према Програму заштите становништва од заразних болести и према Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће, на територији свих општина Браничевског и Подунавског округа.