- Брига о здрављу -

Шта треба знати о скринингу?

Месец март, према Календару јавног здравља, је месец борбе против рака. Циљ обележавања ове кампање  је повећање нивоа свести целокупне јавности о величини проблема са акцентом на превенцији и раном откривању малигних болести.

У нашој земљи сваке године се дијагностикује 36.000 нових случајева малигних болести, а годишње од рака умире више од 20.000 људи. Мушкарци у нашој средини највише оболевају од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева, који би требало да у наредом периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Шта је то скрининг?

Скрининг (у преводу, пропуштање кроз сито, филтер, проверавање) представља прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када још не постоје видљиви знаци болести, али је патолошки процес већ почео.

 Циљ оваквог раног откривања обољења јесте увећање могућности да се благовремено делује, да се природни ток болести модификује и преусмери, те да се тако делује и на сам исход болести.

СКРИНИНГ НИЈЕ ИСТО ШТО И ДИЈАГНОЗА БОЛЕСТИ!

Ово је веома важно раздвојити, иако се и у једном и у другом поступку могу користити исте процедуре, односно тестови. Пре свега, скрининг се изводи на привидно здравим особама, са циљем да одреди вероватноћу присуства обољења, односно да све тестиране особе прелиминарно подели на оне које вероватно имају и оне које вероватно немају обољење.
Сам појам „вероватноће“  указује на то да ниједан скрининг тест није идеалан. Постоји могућност добијања такозваних „лажно позитивних“ и „лажно негативних“ резулата, а вероватноћа за то зависи од самих карактеристика теста. Управо из тог разлога, сваки позитиван налаз скрининг теста захтева подвргавање даљим, специфичнијим дијагностичким поступцима, ради дефинитивне потврде (или одбацивања) постојања болести.

Врсте скрининга

Скрининг се може спровести када се пацијент лекару јави из неког другог разлога, али се та прилика искористи да му се саветује неки од тестова за рано откривање одређених обољења. Овакав скрининг зове се опортунистички. О овом типу скрининга говоримо и када сам пацијент затражи од лекара да се подвргне неком од тестова.

Организовани,масовни (популациони) скрининг подразумева организовано позивање великог броја људи за које се процењује да су у повећаном ризику од одређене болести. Овакав приступ, иако организационо захтеван, сматра се дугорочно најефикаснијим, те се зато он налази у основи свих националних програма за рано откривање појединих малигних болести, али и неких других поремећаја здравља.

Вредност скрининга

Већ дуго нема никакве дилеме да су различити скрининг тестови временом довели до побољшања здравља становништва у срединама у којима су примењивани, што потврђују бројни научни докази, као и резултати континуираног  праћења и евалуације спровођених програма. Тако је рано откривање рака дојке применом мамографије и рака грлића материце редовним Папаниколау тестом,  допринело бољем преживљавању жена код којих су ова обољења откривена у пресимптоматској фази. Скрининг програми за откривање фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести, какви су хипертензија и хиперхолестеролемија, значајно су подигли свест јавности о значају раног откривања и контроле ових фактора ризика.

Важну улогу у раном откривању имају изабрани лекари који могу користити редовне посете својих пацијената како би предузели једноставне скрининг тестове за откривање тешких болести, попут кардиоваскуларних, дијабетеса и неких малигних обољења. Осим тога, њихов задатак је подизање превентивне свести код становништва и обезбеђивање адекватних и поузданих информација о систематским прегледима и постојећим скрининг програмима. С друге стране, важно је да постоји лична и грађанска одговорност корисника здравствене заштите да се на такав преглед одазову и тако омогуће себи шансу за дужи и здравији живот.

На крају, важно је напоменути да се постизање значајнијих позитивних ефеката по здравље читаве популације може очекивати тек када рано откривање болести постане континуиран процес у систему здравствене заштите, а не само спорадична активност.

С друге стране, за успех и постизање циљева оваквих програма од непроцењивог је значаја да одзив грађана на прегледе буде висок. С тога, и овом приликом апелујемо на све наше суграђанке да се одазову на позив за организоване скрининге на рак грлића материце и рак дојке у ДЗ Пожаревац - Служба за здравствену заштиту жена, где се могу и детаљније обавестити о свим питањима у вези скрининга и заказати преглед.

 - сви чланци -