"БУДИ ХЕРОЈ СВОГ СРЦА!"

Светски дан срца 29. септембар 2019.

 Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 17,9 милиона људи умире као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „БУДИ ХЕРОЈ СВОГА СРЦА” са жељом да се створи глобална заједница Хероја наших срца. То су људи из свих сфера живота широм света који сада делују како би они и њихове породице живели здравијим животом. Они су се обавезали да ће припремати здраве оброке и да ће се правилно хранити, да ће својим примером показати деци како да буду физички активнија, да ће забранити пушење у својој кући/стану и помоћи другима да престану са овом лошом навиком. Здравствени радници ће наставити да помажу саветима свим пушачима да престану да пуше.

- Сви можемо бити хероји свог срца!

Сви можемо бити хероји свога срца тако што ћемо обећати себи, својој породици, својим пријатељима, својим болесницима, становништву да мале промене у животном стилу могу утицати на здравље нашег срца: престанак пушења, правилна исхрана, 30 минута физичке активности дневно могу да помогну у превенцији болести срца и крвих судова.

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2017. године у Србији је умрло 53.668 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 51,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.

У Србији је 2017. године, од акутног коронарног синдрома, као најтежег облика исхемијске болести срца, је умрло 4624 особe. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 40,4/100000 становника.

Према резултатима Анализе здравственог стања становништва на територији Браничевског округа за 2018. годину, на нивоу примарне здравствене заштите, односно на нивоу домова здравља, болести система крвотока заузимају 2. место са 11,95% од укупног броја лечених лица, док на нивоу секундарне здравствене заштите, односно болничког лечења Болести система крвотока заузимају 1. место са 13,94% од укупног броја болнички лечених лица. У периоду од 2007. до 2018. године, Болести система крвотока заузимају водеће место у умирању становништва на територији Браничевског округа. Само у току 2018. године, од Болести система крвотока на територији Браничевског округа умрло је укупно 1836 лица или 57,81% од укупног броја умрлих.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина Кардиоваскуларних болести је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати, као што су: године старости, пол, болести у породици/генетски фактор.

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године.

Завод за јавно здравље Пожаревац је установа чија је приоритетна активност рад на промоцији здравља и превенцији болести, које се базирају на прихватању здравих стилова живота и превазилажењу ризичног понашања, а све у циљу заштите, очувања и унапређења здравља свих категорија становништва.

Само заједничким напорима можемо помоћи свим људима да воде бољи и здравији живот са здравим срцем.