Светски дан борбе против Хепатитиса, 28. јул 2020. године

    Од 2010. године Светска здравствена организација (СЗО) је установила обележавање 28. jула, као дан борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б.

    Циљ обележавања поменутог датума је елиминација хепатитиса као важног јавноздравственог проблема до 2030. године. С обзиром на то да се у свету сваке године дијагностикује око 10 милиона нових случајева, покренут је глобални пројекат под називом „За свет без хепатитиса”, са циљем да се до 2030. године елиминише овај вирус.

    У Републици Србији вирусни хепатитиси чине 5% свих пријављених заразних болести. Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. У односу на акутне вирусне хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.

    У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б.

    Хепатитис Б и Ц се не добијају социјалним контактом са оболелим (руковањем, нити ако радимо или дружимо са таквом особом). Оба вируса се преносе контактом са зараженом крвљу, односно употребом већ коришћених/заражених игала и шприцева, незаштићеним сексуалним односом, као и током порођаја са мајке на дете.

    Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и са мајке на дете. Због тога је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, лица којима се планира хируршка интервенција, жена у оквиру припреме за порођај.

    Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је од 45 до 180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични, односно може имати блаже симптоме или теже који се на крају развијају у цирозу јетре. Лабораторијски се доказује из крви антигена (HbsAg) и више врста антитела (анти HBs, укупни анти-HBc, анти HBcIgM и анти HBe). Примарни циљ је сама едукација о самом вирусу и начину преноса а најважнија је вакцинација.

    Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта износи 4 до 6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти HCV антитела 7 до 8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање PCR методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

    Код највећег броја оболелих од акутног и хроничног хепатитиса Б и Ц у претходном периоду начин преношења узрочника је остао непознат, или су у питању незаштићени сексуални однос, коришћење нестерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, медицинске интервениције, тетоважа и пирсинг.

    Хепатитис А је уз хепатитис Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат као заразна жутица и вирус се налази у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Због тога, за хепатитис А најважнија мера превенције je хигијена. Инкубација, односно време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желудцу и испод десног ребарног лука, мучнина, повраћање, промена боје урина, промена боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-HAV IgM антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

    Вирусне хепатитисе Б и Ц је могуће спречити, лечити, а у случају хепатитиса Ц могуће је и излечење. Узимајући у обзир природан ток болести који у дужем периоду може протицати без симптома, кључно је смањити ризик за преношење ових крвнопреносивих инфекција.

    Основне мере су правилна хигијена руку, коришћење личне заштитне опреме и адекватно стерилисаних инструмената код пружалаца козметичких (тетовирање, присинг, трајна шминка, козметичке процедуре, маникир, педикир и др.) и медицинских услуга. Подједнако су важне и личне мере заштите попут коришћења личног прибора за хигијену, стерилног прибора за инјектирање психоактивних супстанци, избегавање незаштићених сексуалних односа и одређених козметичких услуга.

    Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини.