Међународни дан деце оболеле од рака, 15. фебруар 2022. године

 Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.

Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице. Према статистичким подацима представљају други по учесталости узрок смртности код деце узраста од 0 до 14 година, одмах иза повреда. Управо због тога обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка важној мисији побољшања лечења, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових најближих.

Обележава се 15. фебруара са циљем подизања свести о малигним болестима у дечијем узрасту и додатне подршке напорима који имају за циљ обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и подршке породицама.

Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. У просеку сваке године се региструје 400.000 новооболелих особа, од којих је више од 2/3 узраста до 14 година.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 до 1,0% свих новооболелих особа у структири оболевања од свих малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку 350 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је више од две трећине новооболеле деце (70%) узраста до 15 година. Најчешће малигне болести у детињству чине леукемија, тумори мозга и лимфоми. Ове три групе малигних обољења чине више од половине (54,2%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су леукемија и лимфоми а од солидних тумора – тумори мозга. У просеку сваке године 40 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести половина умрле деце (50,1%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година, чак у више од 2/3 случајева су леукемије, тумори мозга и лимфоми, а у узрасту од 15 до 19 година, у структири умирања код више од половине најчешћи узрок смрти од малигнитета су тумори мозга.

Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, док у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом је Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставило циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце, у наредне три године спроводиће се кампања у циљу покретања шире друштвене заједнице, кроз заједничке акције, а које ће бити усмерене на рану дијагностику рака, на одговарајући медицински третман и лечење без бола и патње, као и на доступност одговарајућих лекова. Овакав приступ дијагностици и лечењу ће допринети да се стопе излечења удвоструче.

У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Завод за јавно здравље Пожаревац, уз подршку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ учествује у обележавању овог важног датума из Календара јавног здравља.