МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА

15. фебруар 2024. године

Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.

Обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка неопходним интервенцијама које се односе на побољшање лечења, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака и њихових породица.

Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената од 0 до 19 година.

У свету, последње процене из 2020. године, показују да се код више од 413.000 деце региструје неки облик малигне болести, а да у просеку 328.000 деце изгуби живот са дијагнозом рака.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 до 1,0% свих новооболелих особа од малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку више од 370 деце са неком врстом малигнитета, узраста од 0 до 19 година. Као и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (70,1%) узраста до 15 година. Најчешће малигне болести у детињству чине леукемије, тумори мозга, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. Ове четири групе малигних обољења чине више од две трећине (71,2%) свих малигнитета у детињству. Најчешћи узрок смрти од рака у детињству у Србији су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. У просеку сваке године 44 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. У структури умирања од свих малигних болести, мање од две трећине умрле деце (63,5%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода од рака код деце у узрасту до 15 година, су тумори мозга и леукемије (49,5%), а у узрасту од 15 до 19 година, најчешћи узрок смрти од рака су тумори коштано-згобног система и леукемије.

Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, док у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом је Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставило циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре са раком и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају за циљ покретања шире друштвене заједнице, кроз акције усмерене на рану дијагностику, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу доступност терапије. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечијих живота у наредних десет година.

У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Завод за јавно здравље Пожаревац, уз подршку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ учествује у обележавању овог важног датума из Календара јавног здравља.