Светски дан борбе против Хепатитиса, 28. јул 2022. године

Од 2010. године, у преко 180 земаља света, 28. јула обележава се Светски дан борбе против Хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга, који је открио вирус Хепатитиса Б. Ове године Светски дан хепатитиса обележава се под слоганом „Хепатитис не може да чека“.

Циљ обележавања овог датума је повећање свести о вирусним хепатитисима, упали јетре која узрокује низ здравствених проблема, укључујући и карцином јетре. И поред пандемије COVID-19, како у свету тако и код нас, неопходно је обратити пажњу и на вирусне хепатитисе Б и Ц.

Према подацима СЗО, у свету живи преко 320 милиона људи са неким обликом хроничног хепатитиса. Ове инфекције се по учесталости налазе на другом месту међу свим заразним болестима (иза туберкулозе).

У мају 2016. године, СЗО је усвојила Стратегију глобалног здравственог сектора за вирусне хепатитисе, у циљу елиминације вирусних хепатитиса као јавноздравственог проблема до 2030. године (90% смањење инциденције и 65% смањење смртности). Елиминација вирусног хепатитиса као јавноздравственог проблема захтева да 90% оних који су инфицирани буду дијагностиковани, а да 80% оних који су дијагностиковани добију адекватну терапију.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батутˮ у нашој земљи годишње се пријави око 5% случејева Хепатитиса у односу на укупан број пријављених заразних болести.

Код акутних инфекција хепатитиса Б и Ц симптоми су изузетно ретки. Хроничне инфекције хепатитиса Б и Ц углавном не показују симптоме дужи временски период, понекада годинама или деценијама. У односу на акутне вирусне хепатитисе Б и Ц за које се бележи смањење оболевања у нашој земљи, за хроничне вирусне хепатитисе Б и Ц региструје се пораст пријављених случајева, као и свуда у свету. У асимптоматском периоду хепатитис Б и Ц узрокују оштећење јетре и потом изазивају цирозу и карцином јетре. Више од 60% случајева примарног карцинома јетре је последица касне дијагностике и лечења инфекција узрокованих хепатитисима Б и Ц. Две трећине ових случајева карцинома узроковано је вирусом хепатитиса Б, а једна трећина вирусом хепатитиса Ц.

У нашој земљи се од 2006. године спроводи обавезна имунизација против вирусног хепатитиса Б деце у првој години живота и невакцинисане деце у 12. години живота. Ова високо ефективна превентивна мера је допринела да се у последњих 10 година региструје значајно смањење броја оболелих од акутног хепатитиса Б. Са друге стране региструје се тренд пораста стопа новодијагностикованих хроничних случајева вирусних хепатитиса Б и Ц.

Стручни тим Завода за јавно здравље Пожаревац и ове године ће Светски дан хепатитиса обележити различитим активностима које имају за циљ да путем кампање промовишу тестирање на вирусне хепатитисе Б и Ц.

Бесплатно тестирање на вирусне хепатитисе Б и Ц биће спровођено у ДПСТ саветовалишту у Заводу за јавно здравље Пожаревац, од 28.7.2022. године до краја августа 2022.године.

Контакт телефон ДПСТ саветовалишта је 012/531-628, а радно време је од 9 до 13 часова сваког радног дана.

Хепатитис Б и Ц се не добијају социјалним контактом са оболелим (руковањем, нити ако радимо или дружимо са таквом особом). Највећи ризик за преношење вируса хепатитиса Б и Ц, представља контакт са крвљу инфициране особе, мада се вирус налази и у другим телесним течностима. Свака особа може да се инфицира, али ипак постоје особе које су под повећаним ризиком услед: размене нестерилног прибора за ињектирање дрога, медицинских и стоматолошких интервенција обављених неадекватно стерилисаним или нестерилисаним инструментима за вишекратну употребу, тетоважа и пирсинга и одређених козметичких услуга урађених нестерилним прибором, размене прибора за личну хигијену (бријачи, четкице за зубе...), сексуалних односа без заштите.

Хепатитис Б је веома раширен у целом свету. Преноси се путем крви и крвних продуката, сексуалним путем и са мајке на дете. Због тога је обавезно тестирање свих добровољних даваоца крви, лица којима се планира хируршка интервенција, жена у оквиру припреме за порођај. Испољавање симптома од ризичног контакта до појаве саме болести је од 45 до 180 дана. Може имати неколико фаза испољавања симптома и бити акутни и хронични, односно може имати блаже симптоме или теже који се на крају развијају у цирозу јетре.

Хепатитис Ц се преноси искључиво путем крви. Његово појављивање у крви од тренутка ризичног контакта износи 4 до 6 недеља. Доказује се из серума одређивањем анти HCV антитела 7 до 8 недеља након инфекције. Могуће је и његово доказивање PCR методом која се поред дијагнозе користи и за праћење ефекта терапије.

Хепатитис А је уз хепатитис Б и Ц најраспрострањенији, најмање је опасан облик овог обољења. У народу је познат као заразна жутица и вирус се налази у столици оболеле особе, па је пут преноса преко прљавих руку. Због тога, за хепатитис А најважнија мера превенције je хигијена. Инкубација, односно време од уласка вируса до испољавања болести износи од 14 до 30 дана. Почиње општим симптомима слабости, малаксалости, вртоглавице а у даљем току осећајем тежине и бола у желудцу и испод десног ребарног лука, мучнина, повраћање, промена боје урина, промена боје беоњача и коже. Опоравак следи након 12 недеља. Дијагноза се поставља доказивањем анти-HAV IgM антитела из крви која се појављују 3 недеље након излагања вирусу, достижу највиши ниво 4-6 недеља а могу се доказати и 6-9 месеци након почетка болести.

Добро осмишљеним превентивним програмима (информисање, подизање нивоа знања о болести, едукативним кампањама и промовисањем тестирања), али и обезбеђивањем адекватне терапије, инциденција ових болести може да се смањи у свакој средини.