Имунизација становништва против грипа у Браничевском и Подунавском округу у сезони 2022/2023.

Грип је акутно инфективно обољење изазвано вирусима инфлуенце. Испољава се симптомима и знацима обољења горњих и/или доњих дисајних путева, а често је праћен и системским манифестацијама као што су повишена температура, главобоља, малаксалост, болови у мишићима.

Вируси инфлуенце инфицирају око сто милиона људи широм света сваке године и одговорни су за пола милиона смрти годишње на глобалном нивоу. Инфекција се преноси најчешће капљичним путем, путем аеросола који се формирају при кашљу, кијању или говору,а ређе се преноси директним контактом или помоћу контаминираних предмета. Грип се у умереном климатском појасу јавља скоро сваке године у хладнијим месецима, а епидемије се јављају обично у интервалима 1-3 године и најчешће су изазване вирусом инфлуенце А. Основни чинилац који одређује распрострањеност и тежину болести је ниво колективног имунитета у популацији, коме у значајној мери доприноси специфична мера превенције у виду вакцине против грипа.

- Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику код трудница и свих лица старијих од шест месеци живота са: хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,  имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом); код лица старијих од 65 година, прималаца трансплантата, као и код лица запослених у здравственим установама. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама.

Након дуго година примене сезонске тровалентне вакцине против грипа, имајући у виду значајно учешће типа Б вируса грипа у оболевању популације на глобалном нивоу (20–30%), у састав вакцине поред два типа А вируса грипа уврштена су и два типа Б вируса, те је стога за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине.

Четворовалентна вакцина против грипа поред типа АH1N1 (A/Victoria/2570/2019 (H1N1) pdm09-like virus) вируса грипа, садржи типове АH3N2 (A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus) и два типа Б вируса грипа (B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus) и B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2022/2023, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2022/2023.

Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи 6–12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне. Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешће запаљења плућа). Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота, према сажетку карактеристика лека. Преосетљивост на јаја (овалбумин, кокошије протеине), формалдехид, октоксинол 9 или неомицин су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају конгениталне или стечене имуносупресије (примена кортикостероида, цитотоксичних лекова или радиотерапије).

Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против COVID-19 или са вакцином против обољења изазваних Strеptококusоm pnеumоniје за лица у посебном ризику, при чему се вакцине дају у различите екстремитете.

Вакцинацију против сезонског грипа треба организовати уз поштовање свих мера за превенцију ширења COVID-19. 

Вакцинација против грипа се спроводи у циљу смањења оболевања и умирања, као и ради смањења преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.

Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања  могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.

Вакцина је дистрибуирана према плану потреба на вакциналне пунктове у домовима здравља на територији Браничевског и Подунавског округа који су надлежни за спровођење вакцинације становништва.