Јун – национални месец менталног здравља

 На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Ове године (други пут за редом) обележавамо месец менталног здравља под слоганом: „Значај менталног здравља у породици.ˮ

Циљ обележавања поменуте кампање је стварање квалитетне породичне климе кроз отворену комуникацију и међусобну подршку чланова породице у решавању породичних проблема као и у доношењу важних одлука.

Отворена комуникација је врста комуникације у којој је важно да се дете слуша са пажњом, да постоји спремност за разговоре о тешким темама, спремност на спонтане разговоре и могућност да се кроз разумевање створи сигуран простор у којем дете може слободно да изрази своја осећања, мишљење, потребе и жеље, без страха да ће наићи на осуђивање или критику.

Да би породица била функционална и у могућности да оствари добре породичне односе важно је да развија и поседује добре комуникационе и социјалне вештине:

• Способност активног слушања
• Способност уважавања различитих мишљења и потреба других
• Спремност за сарадњу и заједнички живот без обзира на различитости
• Способност решавања конфликата на начин где се заузимате за себе кроз изражавање сопствених мисли, осећања и уверења, на директан, искрен и адекватан начин (асертивност) са уважавањем права других
• Показивање интересовања за потребе других (саосећање, толеранција, емпатија).

У чему се састоји квалитетна комуникација и како добра породична атмосфера позитивно утиче на ментално здравље?

Foto: Shutterstock 

• Личним примером покажите детету како треба да се понаша и комуницира јер сте ви као родитељи модели од којих деца уче и са којима се идентификују
• Односи између супружника/родитеља треба да буду без свађе, омаловажавања, оговарања, јер на тај начин дете учи шта је то толеранција, кооперативност, поштовање и на који начин може да покаже пажњу и љубав према другима
• У присуству детета родитељи не потцењују један другог и не мењају одлуку другог родитеља
• Слушајте своје дете са пажњом, јер на тај начин дете има прилику да открије своје бриге, страхове и жеље
• Не користите репресивне поступке као што су казне и забране, већ се ослањајте на позитивне поступке кроз охрабривање, подршку, признање и разумевање
• Захтеве према детету постављајте само када су оправдани, преиспитујте их и у складу са тим инсистирајте на доследности и извршењу
• Дете може да осети беспомоћност и несигурност у неким ситуацијама. Важно је да знате да сте детету, без обзира на његове године, потребни током његовог одрастања. Створите детету сигурно физичко и социјално окружење у којем ће временом научити да самостално бира своје активности
• Да би дете могло да изрази своја осећања најважније је да постоји поверење. Зато је важно да питате дете како се осећа поводом неког догађаја, дозволите му да изрази своја осећања и мишљење и додатно поставља питања
• Не користите награде како бисте дете покренули на неку активност. Награде користите само као изненађење, а не као унапред најављену заслугу.
• Некада је детету тешко да изговори истину зато што се боји критике. Без обзира колико истина може да буде ружна подстакните дете да је изговори. Само на тај начин можете изградити искрен однос и дететову спремност да се повери
• Активно слушајте - гледајте дете у очи, не прекидајте га док говори, уважите његово мишљење и ставове, покушајте да „посматрате из дечије перспективе” (емпатија) и покажите саосећање.
• Уместо претњи, уцена и стварања осећања кривице потребно је да сви заједно дефинишете проблем и пронађете решење. Када  покажете саосећање за дететову узнемиреност или љутњу мења се његово расположење јер је изражено разумевање за његова осећања
• Не процењујте и упоређујте дете са другим дететом већ похвалите његов труд и упорност
• Издвојите време за породично окупљање и разговарајте како је свако од чланова породице провео дан
• Поделите кућне обавезе сходно узрасту
• Пружите детету пажњу кроз загрљај, пољубац и реците му колико га волите.

Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Људи често не потраже стручну помоћ, јер се плаше стигматизације и на тај начи запостављају своје ментално здравље.

Завод за јавно здравље Пожаревац, у сарадњи са колегама и сарадницима у домовима здравља, општим болницама и локалним заједницама на територији Браничевског и Подунавског округа, подржава и координира све здравствено васпитне активности у циљу промоције, очување и унапређење менталног здравља.