Март – месец борбе против рака:

Превенција и рана дијагностика малигних тумора

Према Календару јавног здравља, Mарт је месец борбе против рака. Циљ обележавања поменуте кампање је повећање нивоа свести целокупне јавности о величини проблема и могућностима превенције и раног откривања малигних болести, као и вођење здравог стила живота.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 20 милиона људи и регистровано је 9,7 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2022. години. Током живота, једна од пет особа ће оболети од рака у свету, а један од девет мушкараца и једна од дванаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

После болести срца и крвних судова, малигни тумори представљају најчешћи узрок оболевања и умирања људи у већини земаља глобално, па и у Србији.

У свету водеће локализације у оболевању и умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева и ректума. Мушкарци су најчешће оболевали и умирали од рака плућа, простате и рака дебелог црева, а жене од рака дојке, плућа и дебелог црева.

Водеће локализације у оболевања и умирања у Србији су готово идентичне као и у свету, осим што су жене у Србији чешће оболевале и умирале од рака грлића материце у односу на жене у развијеним земљама света и Европе

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система.

Уколико се овакав тренд настави, до 2050. године број новооткривених случајева рака у свету ће се увећати за 77%, а број умрлих особа ће се удвостручити. Овај пораст ће бити најизраженији у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, одржавањем просечне телесне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које могу довести до појаве малигног тумора.

Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.

Кључне поруке из смерница Светске здравствене организације за рано постављање дијагнозе су:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома.

• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу.

• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.

У Србији су донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.

Завод за јавно здравље Пожаревац, у сарадњи са колегама и сарадницима у домовима здравља, општим болницама и локалним заједницама на територији Браничевског и Подунавског округа, подржава и координира све здравствено васпитне активности у циљу заштите и унапређења здравља становништва, превенције и раног откривања малигних болести.

Редован преглед је најбоља заштита.