Међународни дан физичке активности

10. мај 2025. године

Међународни дан физичке активности обележава 10. маја сваке године, почев од 2002. године, када је Светска здравствена организација покренула глобалну кампању у циљу подизања свести целокупне јавности о значају и важности редовне физичке активности у превенцији болести, очувању и унапређењу доброг здравља и благостања. Овај дан се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља.”

Физичка активност представља свако кретање тела помоћу снаге и мишића које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија). Не постоји најбоља- свака физичка активност је добра. Да ли ћете изабрати шетњу брзим ходом, вожњу бицикла, пливање, плес, вежбање у сали, кошарку или одбојку зависи од Вас.

У свету је приближно 31% одраслих особа и 80% адолесцената недовољно физички активно. 

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије у 2019. години, 41% одраслих испитаника је било недовољно физички активно (46% жена и 36% мушкараца). Популација од 15 и више година седи у просеку око 4,7 сати дневно.  Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током једног дана) је било изложено 23% становника Србије старости 15 и више година. Препоручених 30 минута дневно у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно у трајању од најмање 10 минута.

Према резултатима аналитичке студије „Здравље становништва Србије 2001–2020” Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на систематским прегледима ученика основних школа у 2020. години деформација кичменог стуба је била регистрована код 12% прегледаних ученика и деформација стопала код 13,8%. Kод ученика средњих школа у 2020. години деформације кичменог стуба имало је 14,5% прегледаних ученика, а деформитете стопала 8,3%.

На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. И резултати последњег истраживања здравља становништва Републике Србије указују на пад физичке активности и код дечака и код девојчица у свим узрасним групама, са 82% у 2013. година на 68,5% у 2019. години.

У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

Зашто је важна физичка активност за здравље?

Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља, а позитивни ефекти су бројни: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скелет, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства.

Kако повећати свакодневну физичку активност?

– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.

– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.

– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.

– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.

– Уместо вожње колима пешачите.

– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали двадесетак минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.

– Уместо лифта користите степенице.

– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.

– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).

– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.

– „По здравље ходајте ка реци, а не ка апотеци!”.

Значај здравственоваспитних активности

Здравственоваспитни рад са циљем едукације о значају здравих стилова живота који између осталог подразумевају и редовну физичку активност реализован је у оквиру програма промоције здравља од стране мреже института/завода за јавно здравље. Завод за јавно здравље Пожаревац, као и претходних година, у сарадњи са домовима здравља на територији Браничевског и Подунавског округа подржава и координира све здравственоваспитне активности, у циљу очувања и унапређења здравља становништва и превенције болести, повреда и других поремећаја здравља.