Национални дан без дувана, 31.01.2022. године,,365 дана без дувана"
„365 дана без дувана,”наглашавајући значај престанка пушења. Дувански дим садржи преко 7000 различитих супстанци, међу којима је преко 250 једињења опасних по здравље и око 70 материја за које је утврђено да изазивају малигна обољења. Примена мера контроле дувана заснованих на доказима, довела је до смањења учесталости пушења у многим земљама. Ипак још увек више од једне милијарде људи у свету пуши. У свету сваке године услед употребе дувана и изложености дуванском диму превремено умире око 8 милиона људи. Према резултатима Истраживања здравља Канцеларије за превенцију пушења Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ из 2019. године, у Србији 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости од 45 до 54 година. Најчешће коришћени дувански производ су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 и више година. Резултати истраживања здравља су показали да је скоро половина становништва (48,9%) старијег од 15 година била изложена дуванском диму у затвореном простору сваки дан, а скоро исто толико (49,1%) непушача је било забринуто због штетних последица изложености дуванском диму. Употреба дувана је повезана са настанком бројних болести. Готово да нема органа у људском телу на који дуван нема штетан утицај. Посебно осетљива популација су млади. Рано отпочињање пушења повезано је са интензивнијим пушењем у одраслој доби и чешћом појавом здравствених проблема повезаних са пушењем и бројним хроничним незаразним обољењима током живота. Употреба дувана угрожава и особе у окружењу које су изложене дуванском диму, укључујући одојчад и децу, узрокујући бројне здравствене проблеме. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине. У оквиру обележавања Националног дана без дувана, посебно се апелује на родитеље да заштите своју децу од дуванског дима. Поред директне изложености дуванском диму, здравље угрожавају и остаци штетних материја из дуванског дима који се дуго задржавају на одећи, намештају, завесама, теписима, играчкама и не могу се елиминисати проветравањем. Све је више података из истраживања о штетним ефектима „задржаног дуванског дима”, на које су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца. Бројна истраживања потврдила су да су пушачи под повећаним ризиком оболевања од болести срца и крвних судова, болести дисајних органа, малигних болести и бројних других обољења. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције, па се из наведених разлога пушачи могу сматрати посебно осетљивом групом становништва када је у питању COVID-19, обољење изазвано новим корона вирусом SARS-CoV-2. Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму је у Србији на снази од 2010. године (Службени гласник РС 30/2010). Овај закон забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу, док је за угоститељске објекте превиђен изузетак за цели угоститељски сектор који омогућава пушење у угоститељским објектима. Запослени у Заводу за јавно здравље Пожаревац, заједно са свим колегама и сардницима из домова здравља Браничевског и Подунавског округа подсећају да је престанак пушења један од најзначајних корака који пушачи могу предузети у циљу побољшања свог здравља, без обзира на године живота и дужину пушачког стажа. |
