Недеља имунизације у европском региону СЗО 21-27. априла 2024.

Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка. Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације.

Ова деветнаеста по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „Заштита генерација” поводом обележавања 50 година од покретања проширеног програма имунизације СЗО, како би се се свим особама ма где живеле омогућила подједнака доступност вакцина у циљу спречавања болести и компликација, што је повезано са дужим и здравијим животом. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.

У десет земаља света региструје се 60% невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља (ДТП). То су Индија, Нигерија, Бразил, ДР Конго, Етиопија, Пакистан, Ангола, Индонезија, Филипини и Мијанмар.

У 2021. години просечан обухват на глобалном нивоу вакцинама против 11 болести је износио 71%, што је готово девет пута више него 1980. године (8%).

Процењује се да ће се у периоду 2021–2030. године имунизацијом превенирати 51 милион смртних исхода, односно да ће вакцинацијом против морбила бити спашено близу 19 милиона живота, а вакцинацијом против хепатитиса Б 14 милиона живота.

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.

У 2023. години навршило се 25 година од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998. год.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године и тај статус се одржава 22 године. Наша земља је у непосредном окружењу земаља које је СЗО прогласила земљама високог ризика за успостављање трансмисије у случају импортовања дивљег полиовируса, а и сама је у групи земаља са умереним (средњим) ризиком. Осим тога, више пута је потврђен илегални транспорт и у претходним годинама веома актуелан боравак у Србији особа (азиланти и мигранти) из земаља у којима се полио ендемски одржава (Авганистан, Пакистан), као и из других земаља.

Током 2023. године, у 40 од 53 земље Европског региона СЗО пријављено преко 30.000 случајева малих богиња што је скоро 30 пута више него 2022. године (941 случај), са 21.000 хоспитализованих и пет смртних исхода. Два од пет случајева су била деца узраста од једне до четири године, а један од пет старији од 20 година.

Обухват првом дозом ММР вакцине у Европском региону СЗО је пао са 96% у 2019. години на 93% у 2022. години, а другом са 92% у 2019. години на 91% у 2022. години. У периоду од 2000. до 2022. године остало је око 1,8 милиона деце која нису примила ниједну дозу вакцине.

Према закључцима 11. састанка Регионалне верификационе комисије за елиминацију морбила и рубеле у јулу 2023. године, у 33 земље је прекинута трансмисија морбила у периоду од најмање 36 месеци, а у 48 земаља трансмисија рубеле. У Србији се одржава ендемско присуство морбила.

Од почетка 2023. године до 10.3.2024. године у Румунији се региструје 7243 случаја морбила са осам смртних исхода, при чему више од 3000 случајева и два смртна исхода од 1.2. текуће године. Од осам смртних исхода, шесторо деце је било невакцинисано од којих четворо није било у узрасту за вакцинацију, а петоро је било са хроничним поремећајима здравља. Деца узраста 0–9 година чине 70% случајева, од којих је 14% испод једне године живота.

Почетком фебруара 2024. године су регистровани први случајеви морбила у Србији, 22.2.2024. године пријављена је епидемија морбила у граду Београду, а 18.4.2024. године и на територији Јужнобанатског округа, па су уз спорадично јављање на другим окрузима (Јужнобачки, Сремски, Севернобанатски, Борски, Колубарски, Пчињски, Нишавски, Рашки) пријављена укупно 63 случаја морбила на територији Србије. У узрасту до 20 година је 43% оболелих, а 57% је у узрасту преко 20 година живота, при чему је 86% оболелих невакцинисано или са непознатим вакциналним статусом.

И даље је неопходно континуирано спроводити основне стратегије према плану активности елиминације морбила које се односе на достизање и одржавање обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизање и одржавање индикатора квалитета у активном надзору и спровођење допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.

У 2023. години у Републици Србији пријављен је укупно 1421 случај великог кашља и 3 смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца. Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година. Од почетка ове године, закључно са половином априла, пријављена су укупно 1283 случаја и 2 смртна исхода код невакцинисане деце узраста два и по, односно три месеца. Највећи број случајева регистрован је у узрасним групама особа старијих од 20 година, односно узраста 10 до 14 година. Велики кашаљ се одржава ендемски у многим земљама Европе, са епидемијским таласима на сваких три до пет година. Пораст броја оболелих у претходним годинама доводи се у везу са падом имунитета вакцинисаних кохорти, падом обухвата вакцинама током пандемије КОВИД-19, доступном и бољом дијагностиком болести.

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система. Треба инсистирати на континуираном спровођењу обавезне имунизације, јер сваки пад обухвата носи са собом ризик од појаве вакцинама превентабилних болести и избијања епидемија, што би било додатно оптерећење за здравствени систем.

ПОРУКЕ НЕДЕЉЕ ИМУНИЗАЦИЈЕ:

Заштита генерација

• Вакцине су заштитиле здравље генерација у прошлости и штите здравље садашњих генерација.
• Ове године обележава се 50 година проширеног програма имунизације (ППИ), уз истицање користи од вакцинације за бројне генерације.
• Кроз посвећеност бројних генерација програмима имунизације и имунизацији током протеклих 50 година у свету је спашено више од милијарду живота.
• У будућности, вакцине ће бити доступне за још већи број људи и штитиће од још више болести.

 Резултати вакцинације

• ППИ је покренут 1974. године у свим земљама света са циљем да се вакцинацијом спасу животи од шест потенцијално смртоносних болести.
• Од 1974. године здравствени системи неуморно раде како би заштитили децу од туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња и других заразних болести.
• Захваљујући вакцинацији искорењене су велике богиње, географска распрострањеност дивљег полио вируса везује за две земље, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
• Вакцинација је имала огромну улогу у редуковању смртности деце. Стопа смртности новорођенчади је пала са 92/1000 живорођене деце у 1974. години на 25,5/1000 у 2024. години.
• Програми имунизације по земљама су се континуирано иновирали и проширивали у претходних пет деценија тако да сада обухватају имунизацију деце, адолесцената и одраслих против најмање 13 озбиљних болести.

Мале богиње

• Вакцинација против малих богиња започела је 1963. године.
• Када је започет ППИ 1974. године, само 31 од 53 земље у Европском региону СЗО је имала вакцину против малих богиња у свом Календару имунизације, да би је до 1988. године увеле све земље.
• Захваљујући вакцинацији, епидемијско јављање малих богиња је значајно редуковано у последњих 50 година у Европском региону СЗО, а епидемије се данас региструју у кластерима осетљивих особа.
• Висок обухват имунизацијом све планиране деце сваке године је једини безбедан начин заштите популације од епидемијског јављања малих богиња.
• Мале богиње се поново региструју у Европском региону СЗО са преко 58.000 случајева пријављених из 41 од 53 земље током претходне године.
• Вакцинација је једини начин спречавања преношења/ширења малих богиња.

Дифтерија

• Дифтерија је озбиљна инфекција коју изазива бактерија која лучи токсин у телу оболеле особе.
• Болест може изазвати потешкоће са дисањем, срчане проблеме, па и смртни исход.
• Болест се може превенирати вакцинацијом применом ДТП/ДТаП вакцине.

Велики кашаљ

• Велики кашаљ је респираторна инфекција која изазива нападе кашља са отежаним дисањем.
• Болест је посебно тешка код новорођенчади и мале деце код којих се могу развити компликације које доводе до смртног исхода.
• Болест се може превенирати вакцинацијом применом ДТП/ДТаП вакцине.

Карцином грлића материце

• Карцином грлића материце је болест која се може спречити вакцинацијом.
• Вакцинација против обољења изазваних ХПВ у преко 90% случајева је ефективна у превенцији карцинома грлића материце.
• Све девојчице могу да се заштите од ове учестале и често смртоносне болести.

Тетанус

• Тетанус је инфекција која настаје након контаминације повреде/ране спорама бактерије која се налази свуда око нас у животној средини.
• Особе које се опораве од тетануса немају природни имунитет и могу поново оболети.
• Болест се може превенирати вакцинацијом применом ДТП/ДТаП вакцине.

Грип

• Грип је акутна респираторна инфекција која је изазвана вирусима грипа који циркулишу у свим деловима света.
• Већина људи се опорави од повишене температуре и других симптома унутар недељу дана без лечења. Болест може изазвати компликације са смртним исходом, посебно код особа у високом ризику, укључујући оне који су веома млади, старије, труднице, здравствене раднике или оне са озбиљним хроничним поремећајима здравља.
• Вакцинација је најбољи начин превенције грипа.
• Безбедна и ефективна вакцина се користи више од 60 година. Имунитет након вакцинације временом опада, па је потребна вакцинација сваке године/сезоне да би се заштитили од грипа.

Вакцинација у свим узрастима – вакцинација деце, трудница, одраслих

• Вакцинација је значајна у свим узрасним добима.
• Национални календари имунизације треба да се заснивају на најадекватнијем имунском одговору на вакцине везаном за узраст, односно заштити у узрасту када је највећи ризик од оболевања од тешких форми болести и компликација.
• Календар имунизације је дизајниран тако да заштити особу када је то најпотребније.
• Проверите вакцинални статус да бисте били сигурни да сте ви и ваше дете уредно вакцинисани према узрасту.

Вакцинација у трудноћи

• Неке вакцине, као што су инактивисана вакцина против грипа и вакцина против пертусиса, су безбедне и препоручују се током трудноће да заштите трудницу и бебу.
• Антитела која се развијају као одговор након вакцинације штите трудницу током периода ослабљеног имунског система у трудноћи, али такође пролазе плаценту и штите бебу у раном животном добу.
• Вакцинацијом у трудноћи породиља се штити од озбиљних болести након порођаја и заштиту преноси дојењем на своје новорођенче.

Значај и добробити вакцинације

• Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.
• Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
• Сваки родитељ има кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
• Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
• Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине, бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
• Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
• Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
• Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити дечију парализу.
• Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.
• Мале богиње су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући и смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати мале богиње.
• Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
• Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

Завод за јавно здравље Пожаревац, у сарадњи са домовима здравља Браничевског и Подунавског округа, као и увек до сада, подржава и координира све здравствено васпитне активности у циљу промосције здравља и превенције болести.

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

И не заборавимо да се успеси вакцинације другачије препознају: „Највећи успеси су они које не видимо... Сви они људи који нису патили или страдали од болести које се могу спречити”.