Oктобар – месец правилне исхране и Светски дан хране 16. октобар

„Право на храну за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Тема овогодишњег Светског дана хране је: „Право на храну за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан.”

Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.

И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.

Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу - предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
• Усвојите здраве навике - примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
• Подржите билошку разноврсност - повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

1.  Одржавајте хигијену

• Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
• Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
• Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
• Заштитите намирнице од инсеката и глодара - бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.

2.  Одвојте свеже од куваног

• Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
• За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
• Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране - свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.

3.  Kувајте довољно дуго

• Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
• Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
• Раније припремљену храну прокувајте пре употребе - довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.

4.  Чувајте храну на безбедним температурама

• Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
• Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
• Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури - микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.

5.  Kористите исправну воду и свеже намирнице

• Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране - ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе
• Бирајте свеже намирнице.
• Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
• Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању 

6. Читајте декларације на упакованим намирницама

• Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.

7. Подржите локалне произвођаче хране

• Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.

8. Не бацајте храну – смањите отпад од хране

• Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.

~

Завод за јавно здравље Пожаревац у сарадњи са свим домовима здравља, основним школама и предшколским установама Браничевског и Подунавског округа сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра као значајног датума у Календару јавног здравља и кампање Октобар - месец правилне исхране.

Планиране активности су:

• Kонкурс за најбољи ликовни и литерарни рад за децу предшколског узраста и ученике основих школа на тему „Право на храну има свако - покажи како”;
• Сарадња са предшколским установама, основним школама, локалном заједницом, стручним удружењима, регионалним и локалним медијима;
• Реализација предавања, трибина, изложби на тему правилна исхрана.

Само поштујући основне принципе правилне исхране који подразумевају разноврсност, равномерност и умереност можемо обезбедити телу потребну количину енергије и хранљивих материја за несметано функционисање.

Више информација доступно је на следећим линковима: 

Правилна исхрана – брошура 

Водич за чување намирница – брошура 

Отпад од хране у бројкама – лифлет