UA-86401432-1
Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ

ПОЖАРЕВАЦ


 ул. Јована Шербановића 14

12000 Пожаревац

Србија


ПИБ: 101524176

Матични бр.: 07160259

Регистарски бр.: 6169000411

Шифра делатности: 86.90


В.Д: директора:

др Ана Јовановић, специјалиста микробиологије са паразитологијом


ТЕЛЕФОНИ:

Централа: 012 522-568, 523-153

Директор:  012 522-682

Факс.         012 520-913

ОСТАЛИ ТЕЛЕФОНИ  >>


 E-mail: zavodpo0311@mts.rs



 

 


 

ОБИМ АКРЕДИТАЦИЈЕ >>


 детаљније >>


 


ПРОМОЦИЈА ЗДРАВЉА


Мерење полена 2025. >>

ДДД услуге >>

Санитарни прегледи >>

Вакцинације >>  


 

Огласи и конкурси >>

 


Приватна здравствена

пракса >>


Упитник о задовољству корисника наших услуга >>

 


 

Корисни линкови - здравствене  установе >>

 


Статистичке анализе >>

 


  • Дневни финансијски извештај  >> 
  • Финансијски планови и извештаји  >>   

  • ИНФОРМАТОР О РАДУ  >> 
  • Правилник о поступку унутрашњег узбуњивања код послодавца  >> 
  • План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности >> 

 Упознајте Пожаревац!

 


 

 

 

Октобар – месец правилне исхране и Светски дан хране 16. oктобар 

„Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”

 

 

Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године, и ове године обележава 80 година постојања. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Тема овогодишњег Светског дана хране је: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све.”

Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби.

 

 Фото: ИЗЈЗ Србије

 

Кључне чињенице и изазови

  • Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.
  • На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
  • Док je 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.
  • Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.
  • Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.
  • Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.
  • Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.

 

Шта свако од нас може да уради?

  • Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица.

  • Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране.

  • Подржите билошку разноврсност

Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице.

  • Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно дуго кувајте храну како бисте уништили све штетне микроорганизме који изазивају болести, а који могу бити присутни у сировим намирницама.

  • Читајте декларације на упакованим намирницама

Читајте декларације (етикете) на упакованим намирницама како бисте могли да правите здравије изборе. Декларација вам пружа информације о енергији (калоријама) и важним хранљивим састојцима попут соли, шећера и масти, што вам помаже да одржите уравнотежену исхрану. Такође, она вам указује на безбедност хране – на пример, датум најбоље употребити до значи да је храна можда и даље добра након тог датума, док употребити до означава крајњи рок за безбедну потрошњу. Разликовање ових термина помаже у спречавању непотребног бацања хране.

  • Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче.

  • Не бацајте храну!

Планирајте оброке унапред и припремајте само онолико колико вам је потребно. Искористите остатке уз креативне рецепте, донирајте их онима којима је потребно или их претворите у компост.

 - / -

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном. Стога је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему: „Право на храну да има свако – покажи како” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и основним школама о значају правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.

Само поштујући основне принципе правилне исхране који подразумевају редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо, можемо допринети очувању и унапређењу здравља.