Октобар – месец правилне исхране и Светски дан хране 16. октобар 2026. године

„Иновативна решења данас за бољу храну сутра”

Организација за храну и пољопривреду (енгл. Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године.

Тема овогодишњег Светског дана хране је: „Иновативна решења данас за бољу храну сутра.”

Извор: ИЗЈЗ Србије

Циљ обележавања Светског дана хране је прилика да се подсетимо на значај обезбеђивања довољних количина безбедне, квалитетне, хранљиве и разноврсне хране за све. Иако се у свету производи довољно хране, 645 милиона људи и даље се суочава са глађу, док 2,69 милијарди људи није у могућности да обезбеди довољну количину хране за своје потребе. Сукоби, економска нестабилност, сиромаштво, миграције и климатске промене додатно повећавају притисак на агро-прехрамбене системе и представљају изазов за обезбеђивање поузданог, приступачног и хранљивог оброка за све.

Окончање глади и обезбеђивање одрживе и правилне исхране захтевају заједничко деловање. Пољопривредна производња се стално прилагођава новим изазовима, не само у области производње, већ и у погледу складиштења, транспорта, прераде и дистрибуције хране. Посебан значај има рационално коришћење природних ресурса, уз очување екосистема и обезбеђивање одрживог развоја у области производње хране.

Иновације имају важну улогу у овом процесу. Оне мењају начин на који се храна производи, складишти, транспортује и пласира на тржиште, повезујући достигнућа науке и технологије са знањем, искуством и домишљатошћу пољопривредника, рибара, сточара и шумара, као и истраживача, предузетника, инвеститора и креатора политика. Иновације у агро-прехрамбеним системима обухватају дигиталне саветодавне услуге, системе података и информисања, унапређене сорте семена и биотехнологије, али и школе за пољопривреднике, моделе задруга, традиционалне праксе управљања земљиштем и водним ресурсима, као и нове приступе производњи, тржиштима, финансирању и дистрибуцији.

Превентивни и међусекторски приступи, као и примена научних сазнања и иновативних решења, могу допринети смањењу ризика, јачању отпорности и ублажавању последица криза. Заједничким напорима могу се изградити стабилнији, инклузивнији и отпорнији агро-прехрамбени системи, способни да обезбеде храну за људе данас, истовремено чувајући природне ресурсе од којих зависе будуће генерације.

Kључне чињенице и изазови

• Млади су важан покретач промена. Широм света око 1,3 милијарде младих узраста од 15 до 24 године повезано је са пољопривредом и производњом хране. Они имају велики потенцијал да донесу нове идеје, покрену нове послове и допринесу променама у начину на који се храна производи и стиже до потрошача.
• Улагање у знање и нова решења доноси велике користи. Улагања у истраживање и развој у пољопривреди могу значајно да допринесу развоју села и пољопривреде. Ипак, раст ових улагања на глобалном нивоу се смањује – са просечних 2,7% годишње у периоду од 1980. до 2015. године на 1,9% годишње у периоду од 2015. до 2021. године.
• Пољопривреда користи велики део светских залиха слатке воде. Пољопривредно-прехрамбени системи користе око 70% слатке воде која се захвата широм света. Зато паметнија и ефикаснија употреба воде у пољопривреди може значајно да допринесе очувању овог драгоценог ресурса.
• Чување земљишта значи и чување наше будућности. Више од 60% земљишта које је деградирано услед људских активности налази се на пољопривредном земљишту. Због тога су очување плодности земљишта, одговорно коришћење воде и увођење нових начина управљања природним ресурсима од кључног значаја за производњу хране и отпорнију пољопривреду.
• Безбедност хране је важна за здравље свих нас. Сваке године око 600 милиона људи оболи због уноса здравствено неисправне хране, док око 420.000 људи изгуби живот од последица тровања и инфекција изазваних небезбедном храном.
• Неједнакост у доступности довољних количина хране одговарајућег квалитета. Током 2025. године око 645 милиона људи суочавало се са глађу, док 2,69 милијарди људи, односно скоро свака трећа особа на свету, није могла себи да приушти здраву исхрану.
• Велика количина хране никада не стигне до тањира. Око 13% произведене хране се изгуби између жетве и транспорта, док се додатних 19% хране баца у малопродаји или од стране потрошача. Смањењем губитака и бацања хране можемо боље искористити ресурсе које улажемо у њену производњу
• Подршка женама у пољопривреди може донети значајне промене. Женама које се баве пољопривредом потребан је бољи приступ знању, финансијама, технологијама и иновацијама. Иако жене често управљају фармама сличне величине као мушкарци, продуктивност земљишта које обрађују у просеку је 24% мања, што указује на значај бољег приступа ресурсима и могућностима.
• Традиционално знање може помоћи у очувању природе. Аутохтони народи чине око 6% светског становништва, а њихова традиционална знања и начини производње и коришћења хране имају важну улогу у очувању биодиверзитета. Њихова искуства, која се преносе генерацијама, представљају драгоцен извор знања за одрживо управљање природним ресурсима.

Шта можете да урадите?

Свако од нас има своју улогу у трансформацији агро-прехрамбених система. Начин на који се хранимо, смањење бацања хране и праћење развоја науке и иновација помаже у обликовању потражње за здравијом и разноврснијом храном из одрживе пороизводње.

Бирајте разноврсну и хранљиву храну

Када год сте у могућности, бирајте разноврсне сезонске намирнице – тако подржавате локалне пољопривреднике, али и доприносите сопственом здрављу користећи намирнице у сезони у којој успевају када су најбогатије хранљивим састојцима.

Смањите бацање хране

Планирајте оброке унапред, правилно чувајте храну и трудите се да на креативан начин искористите остатке. Смањењем бацања хране чувамо драгоцене природне ресурсе који су потребни за њену производњу и доприносимо одрживијим прехрамбеним системима.

Подржите локалне произвођаче

Купујте од локалних пољопривредника и на локалним пијацама када год и где год је то могуће. На тај начин подржавате локалну економију и помажете у очувању традиције.

Ослањајте се на науку при доношењу одлука

Не постоји једно решење које одговара свима. Користите поуздане изворе информација и доносите информисане одлуке о томе шта једете и коју храну купујете.

Учите и делите знање

Будите информисани о томе како наука и иновације унапређују производњу хране и пољопривреду у вашој заједници. Делите оно што научите тако што ћете чувати традиционалне рецепте и истраживати нове, креативне начине за коришћење хране, чувајући културно наслеђе и истовремено подстичући одрживе праксе.

Брините о природним ресурсима

Мали кораци, попут штедње воде или смањења прекомерне употребе пластике, доприносе заштити животне средине за будуће генерације.

Укључите се у своју заједницу

Укључите се у локалне иницијативе, едукативне активности и кампање. Заједничким радом, заједнице могу да деле традицију, истражују нове идеје и претворе свест у заједнички допринос.

Овогодишња кампања подсећа нас да су знање, иновације и заједничко деловање важни за изградњу одрживих агро-прехрамбених система и будућности у којој сви имају приступ довољној количини безбедне и разноврсне хране.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном. Стога је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему: „Правилна исхрана чува твоје здравље” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и основним школама о значају правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе.

Само поштујући основне принципе правилне исхране који подразумевају редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо, можемо допринети очувању и унапређењу здравља.