Светски дан срца, 29. септембар

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти.

Сваке године у свету 18,6 милиона људи умире као последица болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „СВИМ СРЦЕМ ЗА СВА СРЦА.”

Према подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2021. године у Србији је умрло 56610 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 41,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Заједно, исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести, водећи су узроци смртности у овој групи обољења.

У Србији је 2021. године, од акутног коронарног синдрома, као најтежег облика исхемијске болести срца, је умрло 4299 особа. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 37,4/100000 становника.

Према резултатима Анализе здравственог стања становништва на територији Браничевског округа за 2021. годину, на нивоу примарне здравствене заштите, односно на нивоу домова здравља, Болести система крвотока заузимају 3. место са 11,7% од укупног броја лечених лица, а на нивоу секундарне здравствене заштите, односно болничког лечења Болести система крвотока, такође заузимају 3. место са 9,1% од укупног броја болнички лечених лица. У периоду од 2007. до 2021. године, Болести система крвотока заузимају водеће место у умирању становништва на територији Браничевског округа. Само у току 2021. године, од Болести система крвотока на територији Браничевског округа умрло је укупно 2048 лица или 51,6% од укупног броја умрлих.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина кардиоваскуларних болести је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, неправилна исхрана, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати, као што су: године старости, пол, болести у породици/генетски фактор.

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године.

Завод за јавно здравље Пожаревац је установа чија је приоритетна активност рад на промоцији здравља и превенцији болести, које се базирају на прихватању здравих стилова живота и превазилажењу ризичног понашања, а све у циљу заштите, очувања и унапређења здравља свих категорија становништва.