Светски дан срца 29. септембар 2024. године

„Активан приступ може да спаси животе”

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Активан приступ може да спаси животе”, са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акција да би се заштитило кардиоваскуларно здравље. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смртних исхода од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).

Од болести срца и крвних судова током 2023. године у Србији је умрло 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).

Као најтежи облик исхемијске болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. Према подацима популационог регистра за АКС Института за јавно здравље Србије „Др Милан јовановић Батутˮ, у Србији је 2023. године са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4.255 особа.

Према резултатима Анализе здравственог стања становништва на територији Браничевског округа за 2023. годину, на нивоу примарне здравствене заштите, односно на нивоу домова здравља, Болести система крвотока заузимају 3. место са 10,89% од укупног броја лечених лица, а на нивоу секундарне здравствене заштите, односно болничког лечења Болести система крвотока, заузимају 1. место са 16,03% од укупног броја болнички лечених лица. У периоду од 2007. до 2023. године, Болести система крвотока заузимају водеће место у умирању становништва на територији Браничевског округа. Само у току 2023. године, од Болести система крвотока на територији Браничевског округа умрло је укупно 1636 лица или 57,50% од укупног броја умрлих.

- Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина Кардиоваскуларних болести је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, неправилна исхрана, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати, као што су: године старости, пол, болести у породици/генетски фактор.

Светска федерација за срце води глобалну борбу против срчаних болести и можданог удара, са фокусом на земље у развоју и неразвијене земље преко уједињене заједнице која броји више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља. Светска федерација за срце усмерава напоре за остварење циља Светске здравствене организације да се за 25% смање превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова до 2025. године.

Завод за јавно здравље Пожаревац је установа чија је приоритетна активност рад на промоцији здравља и превенцији болести, које се базирају на прихватању здравих стилова живота и превазилажењу ризичног понашања, а све у циљу заштите, очувања и унапређења здравља свих категорија становништва.

Препоруке за активности које треба предузети у кругу породице:

• Обезбедити правилну исхрану;
• Забранити пушење у домаћинству;
• Ограничити гледање телевизије и седење за рачунаром код куће;
• Организовати активности на отвореном (вожња бициклом, шетња или рад у башти).

Препоруке за активности које треба предузети у локалној заједници:

• Повећање квалитета физичког васпитања у школама;
• Формирање безбедних терена за физичке активности;
• Обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама;
• Забрана пушења у радним организацијама, болницама и школама;
• Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.