Међународни дан деце оболеле од рака

15. фебруар 2025. године

Међународни дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља деце оболеле од рака и уз подршку Министарства здравља.

Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената од 0 до 19 година.

Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака су прошле године, започеле трогодишњу кампању за период 2024–2026. година у циљу превазилажења изазова и смањењу неједнакости са којима се суочавају деца оболела од рака и њихове породице. Ове године пажња целокупне јавности, стручне и опште, биће усмерена ка интервенцијама које се односе на побољшање третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових породица.

У свету према последњим проценама Међународне агенције за истраживање рака из 2022. године, код више од 275.000 деце је регистрован неки облик малигне болести, а више од 105.000 деце је умрло исте године од рака.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1,1% свих новооболелих особа у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку око 370 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (67,5%) узраста до 15 година. Најчешће малигне болести у детињству чине леукемије, тумори мозга, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. Ове четири групе малигних обољења чине више од две трећине (72,1%) свих малигнитета у детињству.

У просеку сваке године 40 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. У структури умирања од свих малигних болести мање од две трећине умрле деце (64,3%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга и леукемије, док су у узрасту од 15 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета тумори коштано-зглобног система и леукемије.

Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају за циљ покретања шире друштвене заједнице, кроз заједничке акције усмерене на рану дијагностику рака, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу доступност одговарајућих лекова. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечијих живота у наредних десет година.

У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Завод за јавно здравље Пожаревац, уз подршку Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ учествује у обележавању овог важног датума из Календара јавног здравља.