Светски дан борбе против туберкулозе 24. март 2024. године

„Елиминација туберкулозе – да ли је то достижна реалност?”

Светски дан борбе против туберкулозе обележава се 24. марта, на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе, узрочника ове болести.

Циљ обележавања овог важног датума по Календару здрвавља је подизање свести и знања о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити. Република Србија се придружује међународној кампањи, ове године под слоганом: „Елиминација туберкулозе – да ли је то достижна реалност?”

Упркос томе што је ефикасно лечење туберкулозе доступно преко 65 година, туберкулоза данас узрокује 1,3 милиона смртних случајева годишње, углавном у земљама са ниским и средњим приходима. Резистентна туберкулоза је водећи узрок смрти међу болестима које су последица резистенције на антимикробне лекове у данашњем свету и представља растућу глобалну претњу по здравствену безбедност, са стотинама хиљада људи који оболевају сваке године.

  Епидемиолошка ситуација туберкулозе у Републици Србији

У Републици Србији епидемиолошка ситуација је стабилна уназад 15 година захваљујући примени програмске здравствене заштите која је заснована на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести. И поред значајних потешкоћа током епидемије КОВИД-19, одржан је ниво дијагностике и лечења туберкулозе.

Према прелиминарним подацима у 2023. години у Републици Србији регистровано је 476 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 7,14/100.000 становника. У 2023. години број оболелих је за 2% већи у односу на 2022. годину.

У току 2023. године, у Републици Србији пријављено је девет смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,14 на 100.000 становника. У 2022. години је стопа морталитета износила 0,12 на 100.000 становника, а пријављено је осам смртних исхода. Међу особама које су у 2023. години умрле од туберкулозе, осам особа (89%) је било мушког пола, четири (44%) у добној групи од 60 и више година, сви са бар једном придруженом хроничном болести.

Током 2014. године спроведена је процена степена припремљености земаља за елиминацију туберкулозе у Европи, фокусирајући се на земље са инциденцијом од 20 случајева на 100.000 становника и концентришући се на одређене специфичне области које је преузела Светска здравствена организација (СЗО). Тада је објављен Оквирни документ за елиминацију туберкулозе који остаје и данас основни водич за земље.

У Оквирном документу, праг од мање од једног случаја туберкулозе на милион становника је дефинисан као праг за елиминацију ТБ и сматра се довољно ниским да омогући да се ТБ никада неће појавити као јавноздравствена претња у будућности. Сходно томе, праг од 10 случајева на милион становника је био дефинисан као праг преелиминације туберкулозе.

Република Србија припада групи земаља са ниском инциденцијом. Поменутим документом идентификовано је осам приоритетних области деловања за постизање преелиминације и елиминације туберкулозе у земљама са ниском инциденцијом:

• Обезбедити системску посвећеност, финансирање и управљање програмом и основне услуге дијагностике и лечења високог квалитета.
• Обратити посебну пажњу на најугроженије и тешко доступне групе.
• Решавање посебних потреба миграната и прекограничних питања.
• Спровести скрининг на активну ТБ и латентну туберкулозну инфекцију (ЛТБИ) код особа из контакта са оболелим од ТБ одабраних група високог ризика и обезбедити одговарајуће лечење.
• Оптимизовати превенцију и негу ТБ резистентне на лекове прве линије.
• Обезбедити континуирани надзор, праћење и евалуацију програма засновану на индивидуалном праћењу случајева болести.
• Инвестирање у истраживање и нове алате.
• Подршка глобалној превенцији и контроли ТБ.

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, посебно рентгенског снимка плућа, а потврђује се микроскопским налазом бацила у биолошким материјалима и растом колонија бацила туберкулозе на културама.

Туберкулоза се лечи успешно антитуберкулозним антибиотицима, са напоменом да је лечење дуготрајно и од болесника захтева истрајност у лечењу и поштовање савета лекара.

Овом приликом је посебно важно напоменути да туберкулоза није заборављена болест, али да је она данас излечива.