Светски дан срца, 29. септембар 2025. године

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.

Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ухвати ритам срца”, са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акција да би се заштитило кардиоваскуларно здравље, првенствено због забрињавајућег пораста кардиоваскуларних болести међу младим одраслим особама услед стреса, неправилне исхране и седентарног начина живота. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смртних исхода од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). 

Од болести срца и крвних судова током 2024. године у Србији је умрла 46.841 особа (21.285 мушкараца и 25.556 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 47,7% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у групи кардиоваскуларних обољења. Као најтежи облик исхемијске болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју.

Према подацима Популационог регистра за АКС Института за јавно здравље Србије „Др Милан јовановић Батутˮ, у Србији је 2024. године са дијагнозом АКС евидентирано 21.654 случајева (13.298 мушкараца и 8.356 жена). Од овог синдрома 2024. године у Србији је умрло 4.588 особа (2.669 мушкараца и 1.929 жена).

Према резултатима Анализе здравственог стања становништва на територији Браничевског округа за 2024. годину, на нивоу примарне здравствене заштите, односно на нивоу домова здравља, Болести система крвотока заузимају 3. место са 11,14% од укупног броја лечених лица, а на нивоу секундарне здравствене заштите, односно болничког лечења Болести система крвотока, заузимају 1. место са 15,85% од укупног броја болнички лечених лица. У периоду од 2015. до 2024. године, Болести система крвотока заузимају водеће место у умирању становништва на територији Браничевског округа. Само у току 2024. године, од Болести система крвотока на територији Браничевског округа умрло је укупно 1579 лица или 56,55% од укупног броја умрлих.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Већина Кардиоваскуларних болести је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, неправилна исхрана, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који се не могу контролисати, као што су: године старости, пол, болести у породици/генетски фактор.

Шта можете да учините да побољшате ваше здравље у 10 корака?

1. Не прескачите оброке! Једите пет пута дневно, умерено и разноврсно.

2. Бирајте шта једете. Уколико на радном месту имате кантину залажите се за правилну исхрану или понесите оброк од куће. Избегавајте да једете пецива и прерађену храну јер садржи више соли и засићених масноћа, а уносите што више свежег воћа и поврћа.

3. Избаците или ограничите унос алкохола.

4. Будите физички активни – пожељна је свакодневна получасовна шетња брзим ходом.

5. Уместо аутобусом или колима идите бициклом или пешке до посла. Ако то није могуће, изађите из аутобуса раније и прошетајте. Користите степенице уместо лифта. Паузе искористите за шетњу.

6. Реците НЕ пушењу – ризик за појаву срчаног удара биће преполовљен годину дана од престанка пушења.

7. Инсистирајте да ваше радно окружење буде средина без дуванског дима.

8. Одржавајте пожељну телесну тежину. Гојазност, поред тога што је болест сама по себи, носи повећан ризик настанка повишеног крвног притиска који је фактор број један за појаву можданог удара и одговоран је за појаву половине свих болести срца.

9. Упознајте се са својим ризиком – посетите вашег изабраног лекара који ће урадити потребна мерења (крвни притисак, телесна тежина и висина, обим струка) и лабораторијске анализе (масноће у крви). Знајући свој укупан ризик заједно са вашим лекаром можете да направите специфичан план за побољшање свог здравља

10. Потрудите се да смањите стрес на послу – доказано је да је стрес повезан са пушењем, неправилном исхраном, конзумирањем алкохола који су значајни фактори ризика за настанак болести срца и крвних судова. Искористите паузу – изађите на свеж ваздух, протегните се или вежбајте по пет минута током радног дана, идите степеницама уместо лифтом.

Завод за јавно здравље Пожаревац је установа чија је приоритетна активност рад на промоцији здравља и превенцији болести, са циљем да се допринесе унапређењу и очувању здравља свих категорија становништва, стварању здравог окружења и афирмацијом здравих стилова живота које се базирају на укључивању свих друштвених структира и јачању партнерских односа.

Не заборавите да само Ви можете да сачувате сопствено здравље. Превентивни прегледи у дому здравља су доступни сваком пацијенту. Обавите превентивне прегледе на време и посаветујте се са изабраним лекаром како да смањите ризик и унапредите своје здравље.