Светски дан борбе против туберкулозе, 24. март 2023. године

„Ми можемо да зауставимо туберкулозу”

Сваке године обележавамо Светски дан борбе против туберкулозе, 24. марта, како бисмо подигли свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренули пажњу на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема.

Ове године тога дана се обележава 141 годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе (24. марта 1882. године).

До пандемије коронавирусне болести (COVID-19), туберкулоза је била водећи узрок смрти од појединачног инфективног агенса глобално. Пандемија COVID-19 наставља да има штетне последице и утицај на приступ дијагностици и лечењу туберкулозе и на оптерећење овом болести у свету. Напредак остварен у годинама уназад до 2019. године је успорен, заустављен или прекинут, а глобални циљеви у превенцији и контроли туберкулозе су компромитовани.

Глобално, процењени број смртних случајева од туберкулозе повећао се између 2019. и 2021. године, преокренувши дугогодишњи пад између 2005. и 2019. године. У 2021. години процењено је 1,4 милиона смртних случајева међу ХИВ негативним особама и 187.000 смртних случајева међу ХИВ позитивним особама. Прецењује се да је 10,6 милиона људи оболело од туберкулозе у току 2021. године, што је повећање од 4,5% у односу на 2020. годину. Процењује се да је и оптерећење резистентних облика болести повећано између 2020. и 2021. године.

У Европском региону, упркос потенцијалним проблемима недовољне дијагнозе и пријављивања у 2020. години, пријављено је 163.602 случаја туберкулозе.

Србија се, као и сваке године, 24. марта 2023. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе под слоганом „Ми можемо да зауставимо туберкулозу.ˮ

У Републици Србији епидемиолошка ситуација туберкулозе је стабилна уназад више од 15 година, захвањујући примени програмске здравствене заштите засноване на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести.

Посебно је важно напоменути да туберкулоза није заборављена болест, али да је она данас излечива.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у 2022. години у Републици Србији регистроване су 434 особе оболеле од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6/100.000 становника. Током 2021. и 2020. године, пријављено је 259 и 314 случајева оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, са стопом пријављивања од 4/100.000 и 5/100.000.

Уназад неколико година обухват БЦГ вакцинацијом је висок (97-99%), што је изнад просека за Европски регион.

Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.

Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.

Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, посебно рентгенског снимка плућа, а потврђује се микроскопским налазом бацила у биолошким материјалима и растом колонија бацила туберкулозе на културама.

Туберкулоза се лечи успешно антитуберкулозним антибиотицима, са напоменом да је лечење дуготрајно и од болесника захтева истрајност у лечењу и поштовање савета лекара.