Међународни дан физичке активности

10. мај 2022. године

        Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године, почев од 2002. године, када је Светска здравствена организација покренула глобалну кампању у циљу подизања свести целокупне јавности о значају и важности редовне физичке активности у превенцији болести, очувању и унапређењу доброг здравља и благостања. Овај дан се у нашој земљи обележава под слоганом „Кретањем до здравља”, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења.

        Физичка активност представља свако кретање тела помоћу снаге и мишића које доводи до потрошње енергије (сагоревања калорија) и један је од критеријума за оцену здравља. Брзо ходање, пењање уз степенице, шетња, усисавање, прање прозора, вожња бицикла, пливање, трчање, кошарка, фудбал...све ово је физичка активност.

        Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Физичка активност унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.

     Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

      Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно.

     Избор врсте физичке активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање, зависи од старости, пола, здравственог стања, као и од стања утренираности (кондиције) особе.

    Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умире око 5 милиона љиди. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти.

       Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батутˮ и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати дневно.

      С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места у претходном периоду било ограничено због епидемије COVID 19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.