Од оснивања ... до данас

стара Декерова баракаПрви значајни записи о превентивној здравственој делатности на територији наша два округа, враћају нас у далеку 1943. годину. У старој Декеровој бараци у дворишту данашње Електромораве у Пожаревцу, организована је једна у низу тзв. Здравствених задруга. Таква је била и у Смедереву и укупно 43 широм Србије. Из њиховог окриља настали су диспанзери, домови здравља, хигијенски заводи, антитуберкулозни диспанзери и сл. У наведеној бараци, која је касније изгорела до темеља са драгоценом документацијом, настала је прва Бактериолошка станица а затим и хигијенско-епидемиолошка служба која је званично формирана 1945. године на челу са микробиологом др Аранђеловићем. Зато се та година бележи као почетак рада Завода.

учесници предавања у једном хомољском селу средином 50-тих година прошлог века

Стална бактериолошка станица је 1953. године прерасла у Хигијенски завод и 1955. године пресељен је у садашњу зграду Завода која је била наменски зидана за тадашње потребе. Здравствена задруга у Смедереву је, такође, прерасла у Хигијенски завод Смедерево који се бавио превентивном здравственом делатношћу за потребе Среског одбора Смедерево, а у оквиру заједничке здравствене организације куративног карактера. Ова два завода су тесно међусобно сарађивала као и са осталим хигијенским заводима широм Србије.             

Половином XX века, тих педесетих година, актуелни здравствени проблеми становништва су били: дифтерија, ендемски сифилис, пегавац, цревне заразне болести и паразитозе. Осим тога, лоша ситуација са водоснабдевањем, одлагањем отпада и слаба здравствена просвећеност становништва, додатно су отежавали рад здравствене службе у целини. Зато су приоритетни задаци превентиве тада били: здравствено просвећивање (едукације и семинари, рад на терену), превенција болести које се могу бољом хигијеном и вакцинацијом контролисати, рад са комуналним службама на пословима хигијенизације насеља и првенствено – обезбеђивање контролисане и здравствено исправне воде за пиће за свако насеље.                             

 Хигијенски институт у Београду је 1961. године трансформисан у  Завод за здравствену заштиту и добио улогу Републичког превентивног здравственог центра. 

зграда Завода средином 60-тих година XX векаУ оквиру тих организационих промена, 1963. године, Срески хигијенски завод у Смедереву престаје са радом. Два завода, у Смедереву и Пожаревцу, прерасла су у Срески хигијенски завод у Пожаревцу из којег је настао данашњи територијални Завод за јавно здравље Пожаревац и добио регионални карактер. Његова улога је и даље, спровођење превентивне здравствене делатности за територије Браничевског и Подунавског округа.

СмедеревоУ Смедереву су исте године, бактериолошка лабораторија и хигијенско-епидемиолошка служба, припојени Медицинском центру Смедерево, а 1967. године у Општој болници у Смедеревској Паланци, основана је бактериолошка лабораторија. Ове службе и данас постоје и тесно сарађују са стручним службама ЗЗЈЗ Пожаревац и Институтом за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.                            

До 1961. године многи Заводи  су били организационо у саставу тзв. Здравствених центара, а новим Законом од те године они су се издвојили и постали самосталне здравствене установе. Наш Завод је од почетка имао среће да буде самостална установа што је омогућило бржи развој превентивних служби како у кадровском погледу тако и по питању опреме за рад а нарочито за опремања лабораторија (микробиолошке и хемијске). Априла 1992. године дефинисан је правни статус наше установе чиме оснивач Завода званично постаје Влада Репубрике Србије. 

Данас

Од 2002. године почиње се са увођењем стандара JUS ISO 9001:2001 и усваја са Политика квалитета као приоритет у даљем раду установе. Политика квалитета почиње да се спроводи планирано у свим организационим јединицама Завода, а у лабораторијама је најлакше било спровести прве кораке на том путу до зацртаног циља – акредитације од стране Акредитационог тела Србије (АТС). Прво су акредитоване лабораторије санитарне микробиологије и санитарне хемије према стандардима JUS ISO 17025 за акредитацију лабораторија до маја 2005. године. То се односило на анализе воде за пиће, површинских и отпадних вода, животних намирница, контрола чистоће радне средине за производњу намирница, праћење аерозагађења у ваздуху и тд. Након успешног оцењивања система управљања квалитетом, донета је одлука о додели сертификата JUQS и IQNet Заводу за јавно здравље Пожаревац.